„ПСА тест не може да покаже разлику између мушкараца које ће рак погодити за живота и оних које неће – морамо да пронађемо неки бољи”, изјавила је др Вирџинија Мајер, председаваћућа медицинског одбора који је донео препоруку.
Слично су оцењени и други превентивни прегледи простате – дигитални, ректални и или ултразвучни.
„Нема поузданих симптома рака простате”, цитира „Њујорк тајмс” др Тимоти Вилта, професора медицине за Минесота универзитета. Учесталост уринирања је такође слаб индикатор болести, пошто су узроци тога углавном бенигни, додаје овај профеор.
Рак простате се дијагностира код сваког шестог Американца, што је, после рака коже, најчешћа малигна болест код овдашње мушке популације. Према статистикама, од 1986 до 2005, у Америци је од тога је оперисано, лечено зрачењем или неком другом терапијом, милион мушкараца, који иначе да нису тестирани, не би ништа предузимали.
Међу леченима, њих 5.000 је преминуло после операције, док је чак до 70.000 имало озбиљне компликације. Половина је при том имала трагове крви у сперми, а између 200.000 и 300.000 после тога је постало импотентно, имало проблема са задржавањем урина или и једно и друго. Због оваквих резултата, чак је др Ричард Аблин, изуметељ ПСА теста, његову прекомерну употребу оценио као „катастрофу за јавно здравље”.
Препорука америчке агенције се иначе односи само на здраве мушкарце, који немају симптоме.
Закључак је да мушкараци који немају озбиљних симптома, простату оставити на миру.
Како се очекује, овим налазима супротставиће се моћан фармацеутски лоби, па и медицинска индустрија, јер је лечење простате веома профитабилно. Сличну контроверзу ова америчка агенција је изазвала и 2009, када је, са сличним образложењем – да је разлог за непотребне операције и терапије – препоручила да жене не обављају превентивни преглед мамографијом.
Не смањује стопу смртности
Како пише „Њујорк тајмс”, у европском истраживању обављеном на узорку од 182.000 пацијената из седам земаља, међу којима је било оних код којих је рађено ПСА тестирање и оних који се нису подвргли томе, констатовано је да рано откривање присуства канцерогених ћелија и потоња терапија не смањују стопу смртности у року од девет година, колико су вршена посматрања. Америчко истраживање којим су обухваћено 76.693 мушкарца, није показало пад ове стопе у периоду за 10 година.
М. Мишић, Политика