А као згодан пример „нове улоге” амбасадора може да послужи и присуство америчке амбасадорке Мери Ворлик на промоцији „тејзера”, ручног електрошокера америчке компаније, који ће српска полиција почети да користи следеће године. Специјална антитерористичка јединица (САЈ) добила је од америчке фирме на поклон један „тејзер”, који је, по речима амбасадорке, несмртоносно, хумано оружје које штити живот полицајаца и које је помогло да се број повређених полицајаца у САД, тамо где се користи, смањи за 50 одсто. О забележеним страдањима појединаца у САД и Канади овог пута није било речи.
Други проблем који Србија има са појединим страним амбасадорима је тај што се понашају као „губернатори” (некадашњи дописник „Њујорк тајмса” из Београда Дејвид Бајндер назвао је поједине западне дипломате „проконзулима”, мислећи пре свега на ранијег америчког амбасадора Вилијама Монтгомерија) у жељи да утичу на политичке токове у земљи.
„Можда није пријатно рећи, али ми смо мала земља са врло скромним економским потенцијалима, сада моментално са амбицијом да постанемо кандидати за ЕУ. И сад, наравно, то повлачи различита тумачења шта се може у овој земљи урадити, односно како се може деловати на српску спољну политику. Наравно, и на нека унутрашња решења, то иде некако једно с другим”, приметио је искусни дипломата Симеон Побулић, из Форума за међународне односе, не желећи да подржи поменуте или сличне квалификације јер то, како каже, не води решењу.
Обављајући поверене послове, амбасадори могу рећи и неке најружније ствари ако то успеју да уграде у дипломатску етикецију. Увек се, истиче Побулић, може наћи формула која неће бити изазов него усмерена на то да се тражи решење.
„Сад, да ли је то у Србији увек у складу са ’етикетом’, и још више, да ли је то заиста у складу са развојем односа и са трајнијим решавањем проблема – то је велико питање. Наши државни органи требало би да увек реагују. То се ради преко министарства спољних послова, а не преко медија ”, указује Побулић.
Према речима Огњена Прибићевића,с обзиром на наше изузетно ограничене економске, политичке, дипломатске, војне и друге ресурсе, “Повремено се поједини амбасадори моћних земаља понашају слободније него што би то приличило и једној тако угледној функцији амбасадора и некаквом утврђеном начину понашања амбасадора. Ја сам био амбасадор. Амбасадорски код, од облачења до понашања, јако је ограничен. Е, амбасадори у Београду се понашају преслободно. Али то је последица глобализације у којој расте утицај неких великих фирми и неких држава, а пада утицај свих малих земаља, јер су њихови ресурси драматично ограничени. А Србија спада у те земље”, „дипломатски” је Прибићевић срочио свој коментар, илуструјући то подацима да је вредност друштвеног производа Србије 30 милијарди евра, а, на пример, у Немачкој само Мерцедес и Фолксваген имају укупно обрт капитала од 500 милијарди евра.
Поред ограничених ресурса, проблем земаља попут Србије је и што су веома подељене –друштвено-политички и културолошки, па и идеолошки,и гледају на све четири стране света. „Како да протестујеш против једног или другог амбасадора ако, кад он нешто каже, један значајан део јавности то подржава”, каже Прибићевић, додајући да су све мале земље које немају јаке економске и политичке, а самим тим ни војне ресурсе, у таквој или сличној позицији.
Ворлик: Моја је обавеза да изнесем став САД
Неколико амбасадора у Србији питали смо да ли сматрају да су некада изашли из оквира прописаног дипломатског понашања и умешали се у унутрашње ствари Србије, као и то да ли би се на исти начин понашали да су у некој другој земљи.
Добили смо одговор једино од Мери Ворлик, амбасадорке Сједињених Америчких Држава.
„У заједници нација, сви смо ми – као потписници Повеље Уједињених нација и Универзалне декларације о људским правима – посвећени испуњавању стандарда појединачних слобода и поштовања основних људских права који једноставно нису унутрашња ствар било које појединачне власти. Када се у Србији, или било где другде у свету, појаве питања која се тичу тих основних права, моја је обавеза, као и обавеза мојих колега из других држава, да изнесем став Сједињених Америчких Држава о тим питањима. Овде у Београду, ми смо посвећени помагању Србији да оствари свој циљ – чланство у Европској унији и изградња демократског друштва заснованог на владавини права и јаком цивилном друштву које поштује различитост, слободу говора и промовише толеранцију. Наши програми помоћи и изјаве у јавности потврђују ту нашу посвећеност и подршку коју пружамо свим људима у Србији”, навела је Мери Ворлик у писаној изјави за „Политику”.
Дипломате не смеју да се мешају у унутрашње ствари државе
Бечка конвенција
Члан 29.
Личност дипломатског агента је неприкосновена. Он не може бити подвргнут никаквој врсти хапшења или притвора. Држава код које се акредитује третира га с дужним поштовањем и преузима све разумне мере да би спречила наношење увреда његовој личности, његовој слободи или његовом достојанству.
Члан 41.
Не дирајући у њихове привилегије и имунитет, сва лица која уживају те привилегије и имунитет дужна су да поштују законе и прописе државе код које се акредитује. Она су такође дужна да се не мешају у унутрашње ствари те државе.
Б. Баковић, Политика коментари