Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Ситуација на Косову и Метохији је крајње напета пошто је КФОР у уторак покушао да на силу наметне решење за административне прелазе на северу Покрајине, у корист Приштине. У акцији КФОРА теже и лакше је повређено више Срба, који су 12 дана даноноћно на барикадама бранили своје интересе и спречавали затварање алтернативног прелаза код Јариња, који води према централној Србији. С тим у вези, поново се отвара питање кризе међународног права и све чешће примене »политике силе« у међународним односима.

За Београд је апсолутно неприхватљиво да се силом намећу решења и покушава све да спречи даљу ескалацију сукоба и цео процес врати у дијалог. »Кфор нема право да пуца на неоружане људе и да угрожава нечије животе зарад нечијих личних интереса или интереса неких група из Приштине«, поручио је у првом реаговању министар за Косово и Метохију Горан Богдановић. И док Београд води дипломатску битку за очување државног суверенитета Србије, америчка дипломатија и њени европски савезници, који начелно подржавају дијалог Београда и Приштине, очигледно покушавају да увере остатак света да је тзв. независност Космета »готова ствар« и да је логично да Приштина успостави контролу на северу јужне српске покрајине.

Најновија дешавања на Космету, према оцени аналитичара, у великој мери обесмишљавају и дијалог Београда и Приштине. Шеф српског преговарачког тима Борислав Стефановић оценио је да инциденти на прелазу Јариње, не само да лоше утичу на ток дијалога, него показују и да има „снага" које не желе да се проблеми реше мирним путем и које су спремне да због тога "пуцају на ненаоружане људе". Циљ је да Србија одустане од дијалога и да зато буде окривљена да не жели мирна решења", истакао је Стефановић.

Међутим, представници међународне заједнице на Космету, који су деклеративно за мирно политичко решење, кажу да је акција КФОРА легитимна да барикаде штете грађанима и да треба да буду уклоњене како би људи „уживали слободу кретања«!!! Такав став је, међутим, изостао 17.марта 2004. године када је у погрому косметских Срба, страдало 19 особа, на хиљаде њих протерано, а њихове куће и православне светиње уништене или спаљене. Међународне мировне снаге су тада остале по страни, иако је према резолуцији 1244 СБ УН задатак Кфора да осигура безбедност и очува сигурно и мирно окружење за све, без обзира на етничку припадност. Зато најновија акција, пре свега америчких и немачких снага у саставу КФОРА на прелазу Јариње не само да је супротна мандату УН, него имплиците говори у прилог тези да међународне снаге спроводе искључиво политику влада матичних држава чији је главни циљ - осигурање недељивости Космета.

На тај начин поново се доводи у питање владавина принципа међународног права у међународним односима. Тај принцип први пут је озбиљно нарушен, оног тренутка, када су земље чланице НАТО 1999. године мимо СБ УН, наводно, због кршења људских права Албанаца на Космету, донеле одлуку о нападу на тадашњу СРЈ. Појединачна признања самопрокламоване независности Косова од стране Вашингтона и других водећих западних земаља, само су логична последица такве политике у међународним односима. У тој политици се, нажалост, све више губи суштина основног принципа међународног права о суверенитету и територијалном интегритету сваке државе, а до изражаја долази непринципијелност и примена политике силе.

Ивана Субашић,МРС