- Ови делови кичме су највише покретљиви и најоптерећенији пре свега због многобројних занимања везаних за седење који, истина, не подразумевају ношење великих терета али кичму оптерећују неприродним и нефизиолошким положајем и изазивају појачан притисак на дискусе, оштећују их и стварају услове за настанак коштаних тррнова. У вратном делу кичме, осим што притискају нервне коренове, остеофити често могу да притискају и крвне судове што изазива:
* вртоглавице
* зујање у ушима
* главобоље
* болове у раменима
* болове у рукама
Када је реч о окоштавању слабинског дела кичме, који је по речима др Дејановић, данас нешто чешћи него спондилоза вратног дела, најчешћи симптоми су:
* бол у лумбалном делу кичме
* укоченост
* смањена покретљивост
* бол дуж једне или друге ноге, у препонама и(ли) стомаку
* трњење ногу све до прстију ногу
Превенција
Коштано зглобни и мишићни систем су, подсећа наша саговорница, створени за кретање и оно им одговара.
- У самом пршљену као и у сваком другом зглобу, осим преоптерећености, и дуготрајна непокретност или недовољна покретљивост стварају неповољне метаболичке процесе који изазивају губиљење течност из хрскавице или, у случају кичме из дискуса. Они старе и смањују се што, пак, подстиче стварање остеофита. Зато је кретање једна од првих и основних мера превенције спондилозе. Примарна превенција почиње још у дечјем узрасту најпре правилним држањем, као и одговарајућом физичком активношћу. После тридесете године препоручљиве су вежбе истезања и за јачање мишића, док онима који су закорачили у пету деценију највише одговарају пилатес, пливање и неке аеробне вежбе - каже др Дејановић и препоручује све вежбе које помажу да пршљен или зглоб, осим што су покретни добију и одређену чврстину.
За превенцију је по њеним речима довољно:
* брже ходање(ако је могуће) које подразумева да се за сат пређе пет до пет и по километара
* свакодневна шетња, бар два пута дневно по пола сата
* 15-20 минута кућних вежби за вратне мишиће, рамени појас, леђа, груди и стомак.
Онима који не могу да одлазе на вежбе, др Дејановић препоручује да их бар једном прегледа физијатар да би на кинезитерапији научили да основне вежбе свако јутро правилно ураде код куће.
Дијагностика и лечење
- Рендгенски снимак најбоље показује промене на кичменим пршљеновима и дискусима. Оболелима најпре прописујемо мишићне релаксансе и лекове против болова и реуме, јер је спондилоза у суштини дегенеративни реуматизам. Ова терапија се примењује десетак дана, а ако резултати нису задовољавајући, прописују се кортикостероидна и витаминска терапија - каже др Дејановић и наглашава да је физикална терапија незаменљива.
- Уколико ни после ових терапија нема бољитка, пацијенту препоручујемо преглед нуклеарном магнетном резонанцом (НМР) или скенером и као и електромиографски (ЕМГ) преглед неуролога који је добар за испитивање промена у мишићима и нервима - каже наша саговорница.
Вода чува леђа
- Храна која чува крвне судове прија и зглобовима! За превенцију окоштавања добра је исхрана богата воћем, поврћем и незасићеним масним киселинама из плаве морске рибе и хладноцеђених биљних уља. Осим тога, за очување дискуса веома је важно и да организам добије довољно воде, јер њен недостатак кичма брзо осети - поручује др Дејановић.
Ј. Матијевић, Биље и здравље