Наслов овог текста понајбоље описује све што нам ових дана ради досистичка владајућа каста.
У Србији која је увелико банкротирала, само што ту вест нема ко да објави, у Србији која нема никакав озбиљан план за будућност, осим плана корумпираних скотова за опстанак на власти, у Србији која је успешно трансформисана у европски корупционашки рај, Србима се, свако мало, мозак испира медијским „ексклузивама" о геј паради. О геј паради која је, шатро, услов за наставак европских интеграција, о геј паради без које, како нас убеђују, нема „светле европске перспективе", о геј паради која је, јелте, једина валидна легитимација демократске, досистичке Србије?! О геј паради због које је допуштено Србију увести у нови циклус насиља и ванредног стања?!
Но, педери су овде само илустрација. Они су - ни криви ни дужни - само најсликовитији пример српског политикантско-медијског бесмисла. Педерска посла су, разумемо се, људи моји, само најтачнија дијагноза. Најтачнији опис стања српске државне политике која у себи нема ни трага било какве националне стратегије.
У земљи која је успешно трансформисана у земљу безнађа, у земљи у којој радници по динкићевски конципираним фабрикама цео месец диринче за 18.000 динара, у земљи у којој је у претходне три године отпуштено пола милиона, а у наредној ће без посла остати још најмање 100.000 људи, у тој и таквој, дакле, Србији, у њеним никад контролисанијим медијима скоро да нема важније теме од геј параде!
Опет кажем, гејови су само овде илустрација, само згодна метафора. Није о њима реч. О држави покушавам да говорим. О чињеници да је досизам овога лета досегао зенит свог бесмисла, о факту да никаква политика и никаква предизборна кампања не могу више да убеде просечног Србина да је Европа једина алтернатива, а да је ЕУ ишта више од ропске порције чварака.