Шта је оно још требало да купим? Где сам паркирао/ла кола? Да ли сам искључио/ла ринглу? Ово су само неки примери питања која сигурно већина људи често себи поставља. Иако нема потребе да складиштите бескорисне информације, није добро ни да будете заборавни.
Неке технике памћења датирају вековима уназад, а примењиве су и веома корисне и у данашње време.
Лоци метод
Сматра се да је ова мнемоничка техника памћења коришћена још у време старих Римљана. Заснива се на употреби познатих облика или шема (реч „лоци“ значи локација), како би се запамтила листа речи. Најлакши начин јесте да у те сврхе искористите своју кућу.
На пример, ако је „пас“ прва реч на списку, требало би да замислите пса који трчи по стази испред куће. Уколико је друга реч „цвет“, замислите да улазите у кућу која има велики цвет на отирачу.
Систем ексера
Овај метод подразумева повезивање (закуцавање) бројева или слова уз одређени предмет. Када покушавате да запамтите листу, доводите у везу сваки предмет са „ексером“ који сте претходно осмислили. Идеја је да користите ову листу више пута, пре него да стално креирате нову када нешто треба да запамтите.
Техника расчлањивања
Можда не тако стара као остале, ова техника је најједноставнија за објашњавање. Примењује се рашчлањивањем великих група информација на мање делове, чиме се олакшава памћење података као и њихово складиштење у дугорочну меморију.
Питагорина метода
Пре него што је одлазио на спавање, Питагора се свако веће присећао догађаја и детаља који су му се догодили тог дана. Временом је прескакао вечери, па се присећао више од једног дана, демонстрирајући способност да запамти информације и детаље дуго након што су се догодили.
Метод гематрије
Представља стари јеврејски систем додељивања слова бројевима у циљу памћења. У гематрији, прво слово хебрејског алфабета има број 1, друго слово број 2, итд. У другом примеру, бројеви и слова могу парирати једно другом на основу сличности облика.
Б92
Ауторска права Радио Оаза 2026