И после удаје и одласком у нову средину Катарина је задржала своју православну веру, уз себе је увек имала српске духовнике који су је саветовали, тешили, охрабривали. Била је веома побожна и теолошки упућена. Само за њу 1454. године састављен је чувени Вараждински апостол. То је рукописна књига коју су преписала тројица духовника Катарине Кантакузине. Било је то време када се тешко долазило до књига. Посебно је важно то што је био писан ћирилицом и то је најстарија ћирилична књига написана на тим просторима. Данас се чува у Музеју Српске православне цркве у Београду.
Катарина није имала срећан живот. Најстарији син Ђурађ умро је као дете, други син Херман у дванаестој години, а ћерка Јелисавета у тринаестој. Убрзо после тога умиру јој и муж и отац. Због тешких материјалних услова морала је да продаје своја имања да би се издржавала, али је увек водила рачуна да оно што има подели монасима у манастирима. Посебно је слала за издржавање манастира Хиландар на Светој Гори. Њени биографи истичу да су последњих година светогорски монаси били њено најомиљеније друштво. Умрла је у дубокој старости 1491. године а сахрањена је у цркви у селу Кончи између Струмице и Штипа у данашњој Македонији.
Личност Катарине Кантакузине Бранковић, с једне стране тужан и испуњен губицима најмилијих, а са друге стране веома духован и необичан, препун сусрета са важним личностима тог времена, за историчаре, филозофе, писце, веома је примамљив, богат у сваком погледу. Отуда је књига др Јелке Ређеп још један допринос расветљавању живота ове изузетне, племените жене - Катарине Кантакузине Бранковић, цељске грофице, која је својим животом, мудром дипломатијом спајала земље ових простора.
Љиљане Синђелић Николић, МРС