Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У Београду је обележено 27 година од смрти великог песника, писца и афористичара – Душка Радовића.
Најширој публици, Душко Радовић је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „Студио Б“, који су касније објављени у три књиге „Београде, добро јутро“. Душан Радовић био је главни уредник “Пионирских новина“, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац“, новинар „Борбе“, а од 1975. године био је уредник Студија Б. Неке од његових песама постале су хитови за децу у извођењу Дечијег хора „Колибри“.
Име Душка Радовића у Београду носи улица на Звездари и Мало позориште, које је 1984. године свом ранијем називу додало име славног писца, а од 1986. године је почела са радом и Вечерња сцена Радовић, профилисана у Сцену за младу публику.
Душко Радовић рођен је 29. новембра 1922. године у Нишу, а умро 16. августа 1984. године у Београду. А какав је траг међу људима у свом Београду оставио легендарни Душко Радовић, може да посведочи и чињеница да већ две и по године постоји фан клуб великог песника и новинара.

Фејсбук страницу Душка Радовића сваког јутра отвори више од 200.000 људи, а при том се не ради ни о Џонију Депу, ни о Моники Белучи, што нас, само по себи, наводи на закључак да се ради о ретком примеру искреног поштовања.
Занимљива идеја о покретању групе “Душко Радовић” на Фејсбуку потекла је од новинара Владимира Банића, који зна колико је и даље Душко жив међу Београђанима.
“Ако је ико заслужио да се покрене фан клуб на Фејсбуку, онда је то сигурно Душко Радовић, јер су уз њега одрастале многе генерације Београђана” – рекао је колегама новинарима Владимир Банић. Чланови окупљени око Фејсбук групе “Душко Радовић” покренуће иницијативу да његово име понесе нови београдски мост на Ади, а до сада је предлог подржало више од 4.000 чланова.
Јединствена личност наше културе, Душко Радовић, први пут се огласио на радију песмом “Био једном један лав“, а затим радио-игром „Капетан Џон Пиплфокс“. Следиле су књиге за децу: Поштована децо, Причам ти причу, Вукова азбука и Смешне речи, а велику популарност стекле су његове ТВ серије: На слово на слово и Хиљаду зашто. Специфичним начином размишљања и писања, Душко Радовић је постао родоначелник модерне српске поезије за децу. Радио је у листовима: Змај, Пионир, Кекец и Полетарац.
Верујем да су мисли Душка Радовића дубоке, духовите и бритке, и да су дубоко урезане у свест Београђана који су га веома поштовали. “Не морате бити бољи од других, будите само најбољи што можете” – једна је од порука  коју смо волели да слушамо бас свако јутро.
Тихана Павићевић, МРС