Многа места на простору бивше Југославије после рата променила су имена, нека са разлогом, нека без разлога, а некима је име мењано из чистог националистичког пркоса. Управо то се догодило малом кордунашком месту Вргинмост, кад му је одласком Срба у ’’Олуји’’ и насељавањем босанских Хрвата вишевековно име промењено у Гвозд.
Чини се да ни после 15 година нема истинске политичке воље да се Гвозду врати име Вргинмост.
’’Има смисла мењати име Гвозда у Вргинмост, јер није било разлога ни да се промени", истиче рођени Вргомошчанин Ђорђе Коркут.
"Зна се како је име Вргинмост настало, по човеку који се звао Врга и преко овдашње реке Трепче направио мост, и то никоме не би требало да смета“, објаснио је он.
Пре рата је у Вргинмосту живело је чак 95 посто Срба, а кад су у Олуји избегли неки су, каже Коркут, желели да избришу и све што је подсећало на Србе, па тако и недужно име -Вргинмост, које, само по себи, никада није било симбол великосрпства.
’’Већи је симбол српства 'Гвозд', јер долази од речи 'гвожђе', а то је више српски него ли хрватски израз. Одатле и анегдота према којој је је бивши повереник Владе РХ за Вргинмост, Мирко Путрић, који је то и променио, упитао једног Србина шта мисли о промени имена у Гвозд, а овај му је одговорио 'коначно да нешто буде српско'", рекао је Коркут.
Један од мештана Милан Аралица рекао је да, иако је име тог места промењено, да и даље користи оно старо.
"За мене је Гвозд увек остао Вргинмост и кад ме неко пита 'одакле си' ја увек кажем из Вргинмоста, али, документима пише Гвозд и надам се да ће се то променити", казао је Аралица.
Апсурдна одлука изгласана је на општинском већу 29. априла 1996. године, кад је нови живот у Гвозду, са досељеним босанским Хрватима, организовао Путрић, кога углавном сматрају и најодговорнијим за '’затирање имена’'.
Почетком 2000. године, кад су у место и околину почели да се враћају избегли Срби, а ХДЗ-ову власт наследила коалиција социјалдемократа Ивице Рачана, либерала, Хрватске народне странке и Самосталне демократске српске странке, покренута је и иницијатива да се Гвозду врати име Вргинмост.
Општинско веће је то 2002. и изгласало, али Уставни суд Хрватске укинуо је одлуку, због непоштовања правне процедуре. Наиме, за промену имена потребан је референдум, а не само одлука општинског већа, иако се та иста процедура није поштована кад је Вргинмосту мењано име.
Заменик градоначелника Гвозда Миле Јеросимић истиче да је ''процедура'' била само изговор и да за враћање старог имена ни данас у Хрватској нема истинске политичке воље. Упркос томе, не одустају од захтева, иако немају ништа против самог имена Гвозд, које је некад било и име тамошње шуме и планине Петрове горе.
''Нама не смета име 'Гвозд', нама смета зашто и с којим разлогом је то направљено, и на који начин. Наглашавам да су они то учинили исто противзаконито, и они су, за промену имена, морали да распишу референдум, а нису. Ја се надам да ћемо ми ту неправилност и неправду решити до краја овог мандата, дакле до 2013. године“, казао је Јеросимић.
Вргинмост, односно Гвозд, некад и сад
По попису становништва из 1991. године, општина Вргинмост је имала 16.599 становника, распоређених у 40 насељених места, а у томе периоду 95 одсто становништва су били Срби. Према најновијем попису становништа у опшини Гвозд (Вргинмост) живи 3008 становника, 75 одсто су староседеоци, Срби повратници, а 25 посто Хрвати, досељеници из Босне и Херцеговине. У самом Гвозду међутим, од око 1000 становника, већину чине усељени Хрвати.
Слободна Европа
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026