Осам година од убиства двојице и рањавања четворице српских дечака у Гораждевцу код Пећи. Букумирић: Како је могуће да годинама починиоци измичу закону
Злочин у Гораждевцу наша је жива рана. За њу нема лека, ни утехе. А објашњења: „Нема доказа, истрага се обуставља“, додатно нас повређује. Најболније је за родитеље мојих убијених другова Панте Дакића и Ивана Јововића, кад у свом непреболу немају одговор ко им је убио синове. Мени остаје да о томе сведочим и док сам жив питам: како је могуће да свих ових година, починиоци измичу правди.
Ово за „Новости“ говори Богдан Букумирић, који је преживео масакр српске деце у Гораждевцу, у лето 2003. године. Он се, ни после осам година од задобијених куршума, досад непознатог починиоца, није опоравио од повреда. Преживео је захваљујући надљудским напорима ВМА. Али су последице остале, можда неизлечиве до краја живота овог младића. Због тих повреда њему је и даље потребна медицинска нега, надзор и бањско лечење.
- Више и не знам колико сам пута писао Међународној управи на Косову и Метохији, али сам сигуран: сви су се оглушили на мој апел да се злочин истражи - каже Букумирић. - У почетку су ми стизали утешни одговори... „Истрага је у току, обавестићемо о њеним резултатима“. А онда, почетком године, добио сам одговор: „Доказа нема, истрага се обуставља“. Нисам могао да верујем. Зар је могуће да неко пуца у децу док су се купала на реци, двоје убије, а да за такав злочин нема одговорних.
Исто питање постављено је, у суботу, и у Гораждевцу на обележавању годишњице убиства српских дечака, и рањавања Марка Богићевића, Драгане Србљак и Ђорђа Угреновића. Али, ниоткуд одговора. Чула се само молитва за смирај дечије душе, у цркви Пресвете Богородице и на локалном гробљу.
Парастос је служио епископ Рашко-призренски владика Теодосије, а Срби из малене, јуначке енклаве, надомак Пећи, палили су свеће. Милош Димитријевић, председник општине Пећ, измештене у Гораждевац, казао је „додатна бол породицама, али и свима нама, обустављање истраге“.