Ми му се нисмо одужили на прави начин!Чак и музичка школа у Крушевцу носи име Стевана Христића, Београђанина (који, додуше, у Београдунема музичку школу, али који никада није ни посетио Крушевац), а композиције Биничког не свирају нити певају чак ни ђаци школа које је он основао, у које је доносио столице из своје куће како би деца могла да прате наставу!
Једино малена Јасика, са својом Месном заједницом, Основном школом иКултурно-уметничким друштвом који су понели његово име, уз Културно-просветну заједницу из Крушевца и са милозвучним тенором (и дипломираним хемичарем),најбољим Ленским који се икада чуо у Београдској опери – Радивојем Симићем, решила је пре девет година да у Јасици покрене оно што су пре 46 година у славу Мокрањца утемељили Неготинци – манифестацију „Станислав Бинички”. Од 24. до 27. јула (рођендана Биничког) трају дани њему у част са разноврсним уметничким програмима, који су представили радове са ликовне колоније и завичајне музичке уметнике, од ученика који тек стасавају до магистра кларинета Андрије Благојевића који је, поред ретко извођена Три комада за соло кларинет Игора Стравинског (аутор их је 1919. посветио швајцарском кларинетисти Вернеру Рајнхарту, јерга је материјално помагао), у којима су уз вратоломне скокове и зачетке минимализма коришћени и пискави високи регистри инструмента који више подсећају на флаутске боје, представиојош ређе извођени Concerto abbreviato за соло кларинет Петра Бергама. Композитор је, иначе, ово дело посветио Миленку Стефановићу који је (1966)био његовпрви интерпретатор. Као својеврсни музички мото манифестације чуо се легендарни „Марш на Дрину” Биничког, а његове хорске нумере представио је мушки камерни хор „Бинички”, уз женску певачку групу „Бисер”и букет најталентованијих ученика крушевачке музичке школе.
У завршној вечери наступили су Краљевски гудачи Светог Ђорђа са концертмајстором Владимиром Кохом и прослављеним гитаристом Урошем Дојчиновићем, познатим на свим континентима, који је досад остварио више од три хиљаде наступа. Они су представили дела барокних, преткласичних, романтичних и савремених композитора, приказујући мајсторство комплементарног оркестарског музицирања, ехо-ефеката, вијугаву покретљивост мелодијских линија и стабилност континуа. Урош Дојчиновић је маштовито уронио у својеврсне кантилене лаганих ставова, а виртуозно у двохвате и скокове Концерта у А-дуру Фердинанда Карулија.
После Филхармоније младих „Борислав Пашћан” и Уметничког ансамбла Војске Србије „Станислав Бинички” пажљивој публици из Јасике и Крушевца пружила се прилика да ужива у оствареној сливености камерног оркестарског звука.
Гордана Крајачић, Политика