- Моја ти ђеца, на светог Илију неће доћи! Не радим ни ја на свом имању, па неће ни моја ђеца на твом!
Не беше право комшији, али се окрете и оде кући где га је чекала група оних који нису поштовали празник. Изађоше у поље да скупљају летину, а код куће остаде комшијина ћерка јединица. Њено једино задужење било је да чува овце, јер је ипак ћерка "човека на гласу" и није за њу да свашта ради. Несрећна девојка изведе стадо на пољану у близини места где су остали сакупљали сено. Одједном се небо наоблачи, поче да грми, као да се Илија Громовник наљути. Сељаци се успаничише, али газда уместо да их склони са пољане, терао их је да пожуре, да покупе и садену сво сено. Све то је, сакривена са стадом под дрветом, посматрала његова ћерка. И...дође Свети Илија, и пусти своје бело стадо и удари гром у дрво...Девојка паде мртва, од стада не остаде ништа...
Остаде пуста кућа, остаде пусто имање, остаде отац да се пита зашто га казни Светац, зашто му узе једино и најмилије.
И ја сам се годинама питала зашто и како кажњава Илија Громовник и зашто људи ако знају за то ипак не поштују овог светитеља, његове кочије и беле коње?
За казну сам и сама сазнала, али за разлоге људи нисам.
У време, касније, време мог детињства, неких 30 година од испричаног догађаја била сам сведок опомене Светога Илије.
У истом селу, али овога пута у мојој породици, у кући онога истога ђеда који је одбио да ради на празник, потомци нису поштовали ни свеца, ни слово, ни веровање свога оца. На дан 2. августа изађоше и они у ливаду да покупе и садену сено. Дан је био врео,а у планини још је топлије, сунце јаче пржи. Уморни и исцрпљени од жеге мој ујак, ујна и брат седоше да одморе. Бака сестра и ја гледале смо их из дворишта, не усуђујући се да им се придружимо. Ми смо биле онај глас разума, глас опомене у породици, да неће изаћи на добро њихов рад. Пред крај рада, код последњег стога сена, баш као и 30 година пре тога, дође Свети Илија у својој ватреној кочији, са белим коњима, дође да узме шта је његово, да сажеже непослушне.
Изнад сена створи се "коловрат", по ведром небу запараше муње, громови се пролегоше планином. Коловрат подиже тек саденуто сено ишчупавши и бркљу из земље, као да у њему нема неколико стотина килограма, обрну га наопако и у вихору однесе у даљину. Бака погледа према пластиоцима, подиже руке према небу и поче да набраја:
- Ооооојј, Свети Илијаааа!!! Терај своја бела стада гоооре у планинууу, води своје обешењаке са моје ливаде - крстећи се три пута понови и исто толико пута пљуну према ливади.
Гледала сам је збуњено, више уплашена њеном набрајалицом него самом грмљавином. Шта су бела стада, шта су обешењаци? Нису ми биле јасне ни њене речи, ни њени поступци.
Кад коловрат баци сено у другу планину, време се разведри, као да ништа није било. Муња нестаде, громови замукоше као да се Свети Илија не провоза у кочијама, баш нашом њивом. Смирена и насмејана, у том моменту слична лутки Бабушки, бака ме жуљевитом старачком руком помилова по коси објаснивши ми:
- Бела стада су ти, сине, киша и град, а обешењаци су људи који су се обесили па им сад душе лутају пољима, тражећи нове жртве. Свети Илија нас опомену, нису требали данас да пласте, могло је то и сјутра.
Онако уплашене и збуњене поведе нас у кућу, док су из ливаде оставивши и виле и грабуље, трчали ујак, ујна и брат. Сва црвена у лицу, ударајући се рукама у главу ујна је кукала:
- Куку, ранооо, јесу ли ђеца добро, јел не настрадашеее!!?? Кукуу, шта бих рекла Оли да им се нешто десило, ђе данас узесмо да пластимо Бог нас не убио - запомагала је ујна из свег гласа.
Слушајући је како нариче сетих се мајчине приче, сетих се газде и оваца, девојке страдале од грома. Још више се уплаших, сада смо опоменути, а шта ће бити следећи пут, да ли је потребно да страда још неко стадо, још нека пастирица да би људи схватили да се није играти са Громовником, он не прашта.
Најпоштованији светац
Српска православна црква и њени верници празнују Светог Илију, који је, уз Светог Николу, најпоштованији светац у Срба. Светог Илију су славили и славе многе занатлије, као и традиционално,пилоти. На јеврејском име му значи Снага господња.
Свети Илија пророковао је двадесет и пет година. Светкује се у дану када се мења време - до подне је лето, од подне јесен, зато се од његовог дана више не купа у реци. Народ говори: "од Светог Илије, Сунце све милије". Светог Илију или Громовника, народ сматра најсиловитијим међу огњеним свецима, па га светкује са великим страхопоштовањем. Срби су, прелазећи у хришћанство, многе особине старог бога Перуна пренели на Светог Илију, који, као громовник Перун, управља муњама и громовима. Верује се да би Свети Илија када би знао када је његов дан све попалио, али му сестра Огњена Марија не допушта да то сазна. Три дана пре и три дана по Светом Илији су такозвани КРЕСОВИ, тада жене не перу кошуље да им се не би искрзале. Не иде се у поље да се ради да не би плодови сагорели, а у воду се не улази, чак је ни орлови не пију, већ жедни лете по небу.
Свети Илија се, по предању, увек вози у огњеним колима у која су упрегнута четири коња из чијих ноздрва сукља пламен. Грмљавина није ништа друго до тутњава кола Светога Илије којима се светац вози по небу и облацима.
Коловрат - веровање
У селу се коловратом назива вихор који са земље подиже и односи ствари. Коловрат се назива јер подсећа на справу која из вуне повлачи нити пређе и врти их у коло. Коловрат се јавља када се сељаци опомињу да не раде нешто како треба, поготово у августу у време Светог Илије Громовника.
Д. З., Корени