Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

4. октобра 1957. године десио се догађај који је представљао прелом не само за СССР, него и за читав свет. Управо је тог дана под шифрованом ознаком ПС-1 (најпростији „Спутњик”) Совјетски Савез лансирао у орбиту, први у историји, вештачки земљин сателит. Тај се датум сматра и почетком космичке ере човечанства, а у Русији обележава још и као Дан космичких снага. У част управо тог догађаја године 1964. у Москви је подигнут 99-метарски обелиск „Освајачима космоса” у облику лансиране ракете. Лансирање сателита обављено је са научноистраживачког полигона „Тура-Там”, који је касније добио у свету познати назив - космодром Бајконур. Сателит је лансиран помоћу ракете носача „Спутњик” (Р-7).
За стварање вештачког земљиног сателита заслужан је утемељивач практичне космонаутике Сергеј Корољов, совјетски научник, конструктор и организатор производње ракетно-космичке технике и ракетног наоружања СССР-а, отац совјетске космонаутике, који је фактички створио совјетско стратешко ракетно оружје средњег домета и интерконтиненталне ракете. Педесетих година на стварању првог вештачког сателита у његовој групи радили су такође талентовани научници Мстислав Келдиш, Михаил Тихонравов, Николај Лидоренко и многи други.

Влада Совјетског Савеза испланирала је да 1957. године створи и изврши пробно лансирање на бази ракете Р-7 неоријентисаног вештачког земљиног сателита (објекат Д), са апаратуром за научна истраживања, тежине између 1.000 и 1.400 килограма.
Први сателит састојао се од две полулопте. Гумени обруч између две спојене полулопте обезбеђивао је херметичност сателита. На горњој полулопти налазиле су се две антене са по једним краком дужине 2,4 и 2,9 метара. Споља је сателит имао сферични облик пречника пола метра и на њему су била инсталирана два радио-предајника са изворима напајања. Дијапазон предајника одабран је тако да су сателит могли пратити чак и радио-аматери.
Дана 4. октобра извршено је његово успешно лансирање. Само 295 секунди после старта, РС-1 и централни блок ракете тешке 7,5 тона изведени су на орбиту, а 314,5 секунди након старта Спутњик се одвојио од ракете и почео емитовати сигнале „бип”, „бип”. На полигону су сигнале пратили око два минута, а потом се „Спутњик” изгубио иза хоризонта. На полигону је настало славље. Окупљени су конструкторе и војнике подизали на рукама и извикивали: „Ура”!
И док је Спутњик летео свој први круг, информативна агенција ТАСС јавила је: „Захваљујући великом и напорном раду научноистраживачких института и конструкторских бироа, створен је први у свету вештачки сателит Земље...”
Званично је „Спутњик-1” и „Спутњик-2” Совјетски Савез лансирао у складу са на себе преузетим обавезама по Међународној години геофизике. „Спутњик” је проучавао радио-таласе на две фреквенције, што је омогућавало да се проучавају горњи слојеви јоносфере, пошто је пре лансирања првог сателита било могуће пратити једино одбијање радио-таласа од области јоносфере које су ниже од зоне максималне јонизације јоносферских слојева.
Како су касније истицали учесници пројекта, тек након што се у светској штампи почело нашироко писати о овом догађају, било је јасно да се збио епохални догађај који је отворио космичку еру човечанству.
Лет совјетског „Спутњика” имао је и политичку димензију. Њега је видео цео свет. Сигнал са сателита хватао је сваки радио-аматер на било којој тачки земљине кугле. А то се косило са америчком пропагандом о великој техничкој заосталости Совјетског Савеза.
Свој први сателит САД су лансирале тек фебруара 1958. године, када је из другог покушаја у орбиту изведен „Експлорер-1”, по маси десет пута лакши од „Спутњика”. Лет првог сателита уједно је означио и почетак космичке трке.
Спутњик је летео 92 дана, до 4. јануара 1958. године, направивши за то време 1.440 кругова око Земље (око 60 милиона километара), а његови радио-предајници функционисали су две недеље после старта.
РИА Новости за „Политику”