Савет лекара грађанима у ове топле дане је да правилно користе клима уређаје како би очували здравље, истичући да, пре свега, разлика између спољашње и унутрашње температуре ваздуха у просторији не треба да буде већа од седам до десет степени. Лекари наводе да прелаз из топле у хладну средину и обрнуто не треба чинити нагло и саветују да се приликом изласка из расхлађене просторије краће време проведе у просторији која се не хлади да би се организам бар мало адаптирао на нагли скок температуре.
Они упозоравају на аспект краткотрајног наглог прелаза из топле у хладну средину и обрнуто, јер многи заборављају основно правило да велика разлика у температури унутрашњег и спољашњег ваздуха штети здрављу.
Због тога су у летњим месецима честе прехладе, кијавице, акутно запаљења грла, ждрела и бронхија, што је разумљиво, јер ако се са 30 степени спољашње температуре уђе у просторију у којој је једва двадесетак, прехлада је, како тврде лекари, скоро неизбежна.
Главни разлог је што организам не може у кратком времену да се адаптира на наглу промену температуре и долази до једне врсте 'шока' који негативно утиче на здравље.
Дуготрајно излагање хладноћи утиче на метаболизам - смањење промета материја у мишићима јер је циркулација успоренија па се и све друге активности у мишићу, крвним судовима и нервима одвијају спорије.
Ако клима уређаје не користимо како треба, климатизација просторија у којима боравимо може да погоршава ефекте артритиса и неуритиса, а неповољно утичу на особе које већ имају проблеме са синусима.
Код деце хладноћа у стану може да доведе до упале уха, а после излагања клима уређају нису ретки укоченост и болови у врату.
Због неправилног коришћења клима уређаја може доћи до укочености мишића лица, укочености и болова у врату који настају због блокаде мишића после излагања хладноћи.
За функционисање, мишићима је потреба топлота, а ако она недостаје мишићи смањују своје функционисање да би сачували топлоту.
Лекари препоручују да уколико дође до овакве блокаде грађани треба да попију магнезијум и витамине Бе групе који позитивно делују на рад нерава и мишића.
Неуролози посебно апелују на правилно коришћење клима уређаја када се ради о пацијентима са неуролошким проблемима, посебно онима који су доживели шлог.
Њима се саветује да не буду директно изложени раду клима уређаја, већ да бораве у другој просторији док се температура у целом стану не уједначи да не би дошло до негативног утицаја на крвне судове.
Стручњаци упозоравају да је одржавање и чишћење клима уређаја такође веома важно, јер уколико се барем једном годишње не чисти филтер, кроз који излази расхлађени ваздух под притиском, може постати идеална влажна и прљава подлога за развој штетних микроорганизама (бактерија или гљивица) од којих неки могу изазвати и упалу плућа.
На питање да ли је страх од штетности клима уређаја оправдан или не, стручњаци најчешће одговарају да није уколико се поштују правила за њихово коришћење.
Лекари наводе и да не треба излазити или улазити презнојен из спољне средине у аклиматизовану просторију, јер то може изазвати температурни колапс.
Вентилатори такође могу да олакшају подношење високих температура, али ако спољна температура порасте изнад 30 степени, вентилатор ће бити мање ефикасан од клима уређаја или туширања хладном водом.
Танјуг
Ауторска права Радио Оаза 2026