Све технологије на којима се базирају савремене мобилне комуникације, као што су бежични интернет и блутут, базирају се на открићима које је патентирао Никола Тесла, указао је данас професор на Факултету организационих наука Божидар Раденковић. Једно од таквих открића је и техника за ширење спектра у мобилним мрежама, без које је немогуће замислити комуницирање, казао је Раденковић на свечаној трибини поводом 155. годишњице рођења чувеног научника, која се навршава 10. јула.
Он је навео да је Тесла аутор и главног елемента данашњих рачунара, а то је и-коло. Тесла је, такође, 1894. године патентирао коаксијални кабл који се и данас користи за кабловску телевизију и пренос података за приступ интернету, истакао је Раденковић.
Члан Друштва за информатику Србије (ЈУИТИКТ) Радивоје Филиповић је указао да потпун преглед живота и стваралаштва овог великана на подручју електрицитета до данас није сагледан. Он је подсетио да је проналазак ''Полифазног система'' омогућио електрификацију у толиком опсегу да је она постала основом цивилизације целог савременог света. Филиповић је истакао да све што је обасјано на овој планети учињено је или директонм сунчевом светлошћу или Теслином светлошћу (струјом).
Говорећи о Теслином родољубљу, професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић је указао да се Тесла пооносио својим српским пореклом и родом.
''Био је истински родољуб и умео је да га усклади са својим универзалистичким погледом на свет који је проистицао из његове жеље да све што чини, чини на добробит човечаснтва'', навео је Симеуновић. Тесла је према његовим речима, осуђивао претерани патриотизам сматрајући да је он извор проблема међу људима. ''Рат је доживљавао као највећу несрећу човечанства која се, ипак, може одстранити из будућностии, а своју пацифистичку филозофију света засновао је на уверењу да се људи, након што се избришу све разлике међу њима, могу стопити у једну расу'', закључио је Симеуновић.
Након свечане трибине, отворена је изложба ''Тесла у Београду 2. јуна 1892. године'', посвећена првом и једином боравку овог научника српској престоници.
Танјуг
Ауторска права Радио Оаза 2026