Српска православна црква је (СПЦ), осврнувши се на недавну дводневну посету папе Бендикта XVI Загребу, констатовала је да је првојерарх Римокатоличке цркве упутио низ универзалних порука, али су две упамћене као контроверзне и то не смо у српској јавности.
У саопшстењу СПЦ се наводи да је папа обе поруке упутио из авиона пре него је стигао у Загреб.
Он је, напомиње се, у разговору са новинарима, сећајући се ранијих загребачких надбискупа, изјавио да су покојни кардинали Фрањо Шепер, Фрањо Кухарић и Јосип Божанић увек говорили да Хрватска није на Балкану него у Средњој Европи, „па би било логично, праведно и потребно да Хрватска уђе у Европску унију, где историјски и културно одувек припада.„
У СПЦ-у, како се истиче, желе да верују да папа том изјавом није имао намеру да Балкан смести некуд изван Европе, нити. пак, да се врати на почетак 16. столећа, када је његов претходник Лав X Хрватску означио као „предзиђе хришћанства”.
Не треба притом, како наводе у СПЦ, заборавити да су „предзиђе” у та времена, поред Зринских и Франкопана, чували и многобројни Срби граничари, којих данас, после пет векова историјског присуства, наједном онде више нема или опстају као остатак што покланог што протераног народа.
„Са своје стране, ми Балканци, дакле и ми Срби, Европу не видимо у уском обзорју Западне и Средње Европе, па ни у ширем распону од Атлантика до Урала, него је видимо као цивилизацијски континент од Атлантика до Пацифика, односно од Канарских до Курилских острва, јер је то јединствен духовни простор, који има исте хришћанске корене и дели исте вредносне идеале”, истиче се у сопштењу.
Из СПЦ-а истичу да припадници православног народа на Балкану не љубе само своје отаџбине него и сав Балкан, свој византијско-словенски, али и онај западнохришћански, као и муслимански, своју ширу - ромејску - отаџбину, свесни да је она подарила Европи њена два цивилизацијска темеља, јелинство и хришћанство.
У саопштењу које је потписао владика Иринеј бачки се подсећа антологијску формулацију почившег папе Јована Павла II да нема Европе без „оба плућна крила, од којих се једно зове православно или источнохришћанско, махом грчко-словенско...„
Друга, према СПЦ, контроверзна папина порука се односила на Алојза Степинца, загребачког надбискупа током Другог светског рата за кога је папа рекао да он „бранио право човечанство против тог режима тиме што је бранио Србе, Јевреје, Роме”.
„С обзиром на то да је Степинац био војни викар „Независне Државе” Хрватске - или је, према другима, поставио војног викара - и члан парламента ендехазије, а, са друге стране, имајући у виду читавом свету познати усташки физички и духовни геноцид над Србима, Јеврејима и Циганима, морамо истаћи да је, у светлу историјских чињеница, ова димензија Степинчеве личности у најмању руку једнострано пренаглашена или, пре ће бити, на силу исконструисана...„, наводи се у саопштењу.
Папа Бенедикт XVI је у Загребу боравио 4. и 5. маја и тада је, према оцени СПЦ, он је тада одаслао поруке које охрабрују хришћанске, посебно ону која се тиче позива римокатоличким бискупима и свештеницима да се трајно заузимају за помирење међу подељеним хришћанима, као и међу хришћанима и муслиманима.
Танјуг, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026