Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 30. септембрa 1876. године, позоришни критичар и дипломата, реформатор стиха и велики зналац језика, члан Српске краљевске академије, председник српског Пен клуба. После завршених студија права у Паризу, радио је у Београду као чиновник, а од 1904. био је у дипломатској служби. Појавио се у јавности 1903. збирком "Песме", као потпуно изграђен писац, мисаон и осећајан, песник унутарњих немира и сукоба, чији песимизам потиче од интелектуалног размишљања о пролазности света. Објавио је 1912. збирку "Нове песме" и 1936. "Песме".
Педесетак песама, колико је укупно написао, одликује се елеганцијом и савршенством форме и спада у врх српске лирике 20. века, попут песама "На Газиместану", "Јефимија", "Долап", "Симонида", "Напуштена црква", "Орхидеја", "Љубавна песма", а његове позоришне критике израз су задивљујуће ерудуције и поузданог суда.

Разрезао сам жиле,
на оштром стаклу сна.
У мојој крви зрцале се небеса.
Овде на Балкану, на Сави, на Јадрану,
и гаврани су сити меса...
Критички осврт

Његове малобројне песме одликују се највишим уметничким особинама и представљају врхунац у изражају оне песничке школе коју је основаоВојислав Илић. 
Са Шантићем, Ракић је најуспелије обновио нашу родољубиву поезију, на сасвим оригиналан начин, без позе и шовинизма. Његово је родољубље отмено и племенито, прожето дискретношћу и смеровима модерног мислиоца.
Ракић не пева ради лепоте као Дучић, већ ради мисли; он није поклоник ренесансе и запада, већ бола и „насладе у патњи". Утицај француског симболизма и декадансе oceћa се у његовој лирици само у изражају. И он се служи симболима за исказивање својих дубоких мисли, као што се служи симболиком и у својим родољубивим песмама, али је његова филозофија живота израз наше расе, потпуно самоникла. Његове мисаоне песме су јасне иако дубоке, једноставне и поред речитости, присне, топле и утешне иако прожете најснажнијим песимизмом. То су најбоље, најлепше песме у српској мисаоној лирици.
Прочитајте избор песама Милана Ракића:
'На Гази-Местану', 'Симонида' и 'Вечити путник'