Али, када поменемо да је за увоз хемијских оловака са изменљивим улошком исписано 1,8 милиона долара, да маштовити увозници умеју да на српском гладном тржишту  продају и људску косу, гас маске или егзотичне ножеве из земаља које на глобусу морају да се траже под микроскопом, те ставке бизарног увоза – будимо поштени – чине мање од пола процента укупног увоза. И он нам наравно, не прави дефицит, који за прва четири месеца ове године износи 1,8 милијарди евра.
Иако је минус у размени са иностранством повећан 9,2 одсто у односу на исти период прошле године, Србија има релативно високу стопу опоравка робног извоза. За прва четири месеца, остварена вредност извоза је 2,6 милијарди евра, што је више за 21,1 одсто у односу на исти период прошле године. На супротној страни спољнотрговинског биланса, увезли смо робе у вредности од 4,53 милијарде евра.
Та „релативност“ опоравка робног извоза ипак зависи од тога да ли се поредимо сами са собом, па када се посматрамо у огледалу, изгледамо лепше него прошлог пролећа, или се ипак поредимо са другима.
„Извоз Србије по становнику, од 1.033 евра у 2010, је један од најнижих од свих земаља у транзицији”, каже економиста Горан Николић. Охрабрује, такође, чињеница да покривеност увоза извозом износи 59,1 одсто, што је раст у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 54,6 одсто.
Али брине нешто друго. Кад Србија и ове године наставља да увози кромпир, то је као када би Бразил увозио кафу, Еквадор банане, а Грчка поморанџе. Али кромпир није једини доказ структурне грешке српске економије. Ту су и јабуке које су прошле године бране у Македонији, Шпанији и Грчкој. Прошле године смо за увоз раног поврћа платили око 25 милиона долара, а највише за парадајз, ту ретку и непознату сорту која је у Србију стизала из Шпаније, Грчке, Турске и Македоније. Коме год се чини да је краставац тропска биљка, још више ће се изненадити да и пасуљ веома тешко успева на српској земљи, јер га набављамо из Бугарске, Пољске, Канаде и Киргистана. За Бранислава Гулана из Привредне коморе Србије илустративан је још један податак:
– Прошле године је извоз био 2,2 милијарде долара, увоз 1,1 милијарду. Дакле, остварен је суфицит од 1,1 милијарду. Али извозили смо сировине за производњу хране. Извоз попљопривреде представља четвртину укупног извоза Србије. Међутим, прошле године извезли смо 1.700.000 тона кукуруза. Са тим кукурузом, околне земље су храниле товљенике, попут Македоније. Онда су нам Македонци продавали свиње угојене нашим кукурузом. Прошле године смо увезли укупно 4.000 тона свињског меса – каже Гулан, који је с професором Ђуром Стевановићем радио на истраживању „Одумирање српског села”.
Празне сеоске куће, празни торови, празне њиве. Зато увозимо паприке из Македоније, Грчке, Турске и Шпаније, кромпир из Холандије, парадајз из Турске, пасуљ из Киргинстана, а из Македоније краставце, паприке, купус и јабуке. Кина нас снабдева белим луком, Аргентина крушкама и дуњама, као и месом које илегалним каналима стиже преко Црне Горе и Косова, па је можда неправда да златиборској пршути ипак не тепамо и „аргентинска”.
А када је реч о говеђем месу, бивша Југославија је 1990. године извозила 50.000 тона беби бифа. Од тога је из Србије одлазило 30.000 тона. Ми смо прошле године у ЕУ извезли мање од 1.000 тона, а већ пуну деценију имамо дозвољени контигент од 8.875 тона беби бифа. Тај контингент никада нисмо остварили. Треба нам око 100.000 грла годишње, а имамо свега 15 до 20 хиљада.
Унији недостаје 700.000 тона јунећег меса годишње и европски комесар за месо је на затвореном састанку нашој државној делегацији пре извесног времена рекао: „То вам је шанса за наредне три, четири деценије”. Али за сада нема помака. Као ни наде за домаћи купус и келерабу који стижу споља.
Можда је све тако зато што у једној области имамо апсолутни суфицит. У одливу мозгова.
Александар Апостоловски
Извозно чудо – суфицит са Британијом
Поред очекиваног позитивног спољнотрговинског биланса у размени с Црном Гором, Босном и Херцеговиноми Македонијом, за прва четири месеца ове године, Србија је остварила неочекивани суфицит у размени роба с Великом Британијом од 3.5 милиона евра.
– На британско тржиште смо извезли робе у износу од око 52 милиона евра, а увезли за 48,5 милиона евра. Највише смо продавали нове спољне гуме за путничке аутомобиле, кукуруз, топло ваљане производе, руде олова, цеви од рафинисаног бакра и друге производе. У увозу доминирају аутомобили и лекови за малопродају – каже Јасмина Црномарковић, шеф групе за статистику спољне трговине у Републичком заводу за статистику.
Најлонке смањују дефицит са Италијом
У спољнотрговинском билансу за прва четири месеца, уочљиво је робна размена са Италијом за прва четири месеца уравнотеженија је него у истом периоду лане. Дефицит сада износи око 22 милиона евра, а у прва четири месеца прошле године био је око 97 милиона евра. У извозу, поред производа из металског комплекса, велики део се односи на извоз хула хоп чарапа, као и делова обуће и уложака. У увозу доминирају производи који су сировине за обућу и чарапе (кожа говеђа, предива са текстуром), што указује да се у Србији углавном врше дорадни послови за италијанско тржиште, када се посматра текстилна индустрија. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса. За прва четири месеца ове године, дефицит износи 435 милиона евра.
Илустрација Новица Коцић,
Политика