Лечење биљем - чај и мед од багрема се користи за ублажавање последица прехладе. Своју примену багрем је нашао и у хомеопатији
БАГРЕМ (robinia pseudoacacia, fabaceae) је врста дрвета која потиче из југоисточних делова Северне Америке. Данас је ово дрво натурализовано у свим деловима света са умереном климом. У појединим регионима сматра се инвазивном биљном врстом, јер врло лако „подивља“ и брзо се шири.
- Дрво багрема се често и гаји, јер је веома цењено као дрво за ложење, за израду делова чамаца и бродова, подних облога и слично - каже професор др Зоран Максимовић, са катедре за фармакогнозију Фармацеутског факултета Универзитета у Београду. Медицинска примена багрема ограничена је само на цвет, јер се остали делови, нарочито кора, сматрају отровним.
Цвет багрема се скупља, а затим суши на сеновитом и проветреном месту. Брзо губи ароматичност, па по сушењу мора да се чува у добро затвореним посудама. Чај од багремовог цвета користи се за ублажавање последица прехлада, најчешће кашља и затвора. Понекад се користи као дијафоретик (средство за изазивање знојења), односно за снижавање повишене телесне температуре.
У хомеопатији багрем је нашао примену за лечење хиперацидитета (прекомерно лучење хлороводоничне киселине у желуцу), мигрене и тригеминус неуралгије (неуралгија живаца лица).