Тако се прво словенско писмо звало глагољица а прва књига њиме написана било је Свето Писмо. Поставили су темеље словенске писмености и културе међу Русима, Бугарима, Србима, Словенцима, Хрватима, Словацима, Чесима, Пољацима. Касније су неки од тих словенских народа, под утицајем разних историјских збивања, примили римокатоличку веру. Из Чешке су браћа позвана у Рим код папе да добију благослов. Треба рећи да је папа тада био православне вере. Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију латинског клера.
Тројезична теорија
Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима могу да се врше верски обреди: хебрејски, грчки и латински.
После трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике.
Дошавши у Панонију, неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, где су морали да воде оштру полемику са тамошњим „тројезичњацима".
Из Венеције су пошли пут Рима, где их је папа Хадријан свечано примио. Папа је у словенским мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена.
У Риму је Ћирило убрзо умро 869. године, где му је гроб сачуван. Св. Методије је, поставши архиепископ Паноније, столовао према некима у данашњој Сремској Митровици.
Упокојио се 885. године. Не зна му се гроб. Идеја свете Браће спасла је Словене од уништења идентитета, што је и њихова највећа заслуга.
Дан светих Кирила и Методија се код Руса, Украјинаца, Македонаца, Бугара, Чеха слави као празник писмености, просвете и школства. Новокаледарске православне цркве га славе 11. маја.
Славе га, као крсну славу и бројне породице око Студенице, Трстеника, Алексинца и Пожаревца.
Поводом 1150. годишњице доласка свете браће у Моравску, на тромеђи Чешке, Словачке и Аустрије, са чешке стране, у месту где је по археолошким налазима од пре више деценија по свему судећи отпочела мисија светитеља, одржаће се велики скуп највиших представника цркава хришћанског Истока и Запада, међу њима и цариградског патријарха Вартоломеја и папе Бенедикта Шеснаестог.
Празник словенских светитеља Ћирила и Методија обележавају све словенске земље као празник свесловенског просветитељства и сећање на мисионарство и визионарство свете браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве.  Заједнички празник Светог Кирила и Методија установљен је најпре у Русији 1863. године, када је слављена хиљадугодишњица моравске мисије светитеља и када је празник проглашен за Дан словенске писмености прихваћен и код других словенских народа. Празник се прославља увек 24. маја (11. маја по старом календару) као сећање на тај дан 863. године када су светитељи Кирило и Методије, после свечаности у част обнове Цариграда кренули на мисионарски пут у Моравску. За солунском браћом остао је неизбрисив траг од великог значаја за све словенске народе, а то су словенска литургија и традиција појања слављења Бога на сопственом језику, а њихове реформе означиле су и почетак словенске религиозне културе.

РТС, МРС