Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У православљу се 24. маја слави успомена на свету солунску браћу, Ћирила и Методија, који су у деветом веку међу Словенима Балкана и средње Европе проширили и учврстили веру Христову.
Двојица браће рођена су у Солуну, старији Методије је десетак година живео са Словенима, Македонцима где је и научио словенски језик. Затим оде високо у Олимп и предаде се монашком подвигу. Касније му се придружио и млађи брат Кирило. На молбу моравског кнеза Растислава, 862. године византијски цар Михаило II Ћирило и Методије су послати у Вишехрад, данашња Чешка.
На подручју простране Растислављеве државе хришћанство су ширили франачки свештеници из регенсбуршке и пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког утицаја, Растислав је у Византији тражио ослонац.
Браћа су се за овај посао озбиљно спремила. Ћирило је саставио прво словенско писмо - глагољицу, а заједно су на језик македонских Словена из околине Солуна превели најзначајније црквене књиге. На тај начин су створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности.
Током рада имали су велике тешкоће. Методије је једно време био и затворен. Како би проповедали на словенском језику Кирило састави ћирилицу и глагољицу, превели су са грчког бројне богослужбене књиге на словенски језик како би народ коме су проповедали боље разумевао Божију науку.

Тако се прво словенско писмо звало глагољица а прва књига њиме написана било је Свето Писмо. Поставили су темеље словенске писмености и културе међу Русима, Бугарима, Србима, Словенцима, Хрватима, Словацима, Чесима, Пољацима. Касније су неки од тих словенских народа, под утицајем разних историјских збивања, примили римокатоличку веру. Из Чешке су браћа позвана у Рим код папе да добију благослов. Треба рећи да је папа тада био православне вере. Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију латинског клера.
Тројезична теорија
Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима могу да се врше верски обреди: хебрејски, грчки и латински.
После трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике.
Дошавши у Панонију, неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, где су морали да воде оштру полемику са тамошњим „тројезичњацима".
Из Венеције су пошли пут Рима, где их је папа Хадријан свечано примио. Папа је у словенским мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена.
У Риму је Ћирило убрзо умро 869. године, где му је гроб сачуван. Св. Методије је, поставши архиепископ Паноније, столовао према некима у данашњој Сремској Митровици.
Упокојио се 885. године. Не зна му се гроб. Идеја свете Браће спасла је Словене од уништења идентитета, што је и њихова највећа заслуга.
Дан светих Кирила и Методија се код Руса, Украјинаца, Македонаца, Бугара, Чеха слави као празник писмености, просвете и школства. Новокаледарске православне цркве га славе 11. маја.
Славе га, као крсну славу и бројне породице око Студенице, Трстеника, Алексинца и Пожаревца.
Поводом 1150. годишњице доласка свете браће у Моравску, на тромеђи Чешке, Словачке и Аустрије, са чешке стране, у месту где је по археолошким налазима од пре више деценија по свему судећи отпочела мисија светитеља, одржаће се велики скуп највиших представника цркава хришћанског Истока и Запада, међу њима и цариградског патријарха Вартоломеја и папе Бенедикта Шеснаестог.
Празник словенских светитеља Ћирила и Методија обележавају све словенске земље као празник свесловенског просветитељства и сећање на мисионарство и визионарство свете браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве.  Заједнички празник Светог Кирила и Методија установљен је најпре у Русији 1863. године, када је слављена хиљадугодишњица моравске мисије светитеља и када је празник проглашен за Дан словенске писмености прихваћен и код других словенских народа. Празник се прославља увек 24. маја (11. маја по старом календару) као сећање на тај дан 863. године када су светитељи Кирило и Методије, после свечаности у част обнове Цариграда кренули на мисионарски пут у Моравску. За солунском браћом остао је неизбрисив траг од великог значаја за све словенске народе, а то су словенска литургија и традиција појања слављења Бога на сопственом језику, а њихове реформе означиле су и почетак словенске религиозне културе.

РТС, МРС