На питање да ли, с обзиром на те услове, ЛСВ може у коалицију и са Г 17 плус и УРС-ом, она одговара да њих не виде као некога ко има искрену жељу и вољу да уради нешто поводом питања децентрализације: „Кад год су били у прилици да раде на томе, радили су супротно – централизовали су земљу”.
УРС: највероватније самостално
Уједињени региони Србије ће, чини се, само под тим, једним, именом на изборе. Сузана Грубјешић, потпредседница Г 17 плус, који је на претходним изборима наступио у оквиру коалиције За европску Србију, каже да ће одлуку о томе донети када се приближе избори. „Али је највероватније да ће УРС на њих изаћи самостално, пошто је УРС већ сада коалиција тридесетак странака, покрета, група грађана...”, каже она.
СДПС: вага опције
Расим Љајић је са претходном странком, Санџачком демократском партијом, ушао у парламент са коалицијом ЗЕС, али тренутно није сигуран како ће наступити са новом – Социјалдемократском партијом Србије (СДПС).
„План нам је да што више ојачамо и да не зависимо ни од кога. Све смо подредили томе, али кад избори буду расписани разговараћемо са свима ко нас позове и онда одлучити шта нам је најбоље чинити. Постоји шанса да идемо сами ако проценимо да смо довољно јаки. За сваку странку је најбоље да изађе сама, јер тако постаје сама власник и политичког утицаја и моћи”, објашњава лидер СДПС-а.
ПУПС: коначна одлука после расписивања избора
Недоумице муче и чланице коалиције СПС–ПУПС–ЈС. Иако представници све три странке кажу да у тој коалицији нема проблема који би могли довести до њиховог разлаза и да би ова комбинација могла да буде „добитна” и на следећим изборима, ипак, нико са сигурношћу не може да тврди да ће заиста и остати на окупу.
Истичући да се о предизборном наступу још није разговарало у странци, шеф посланичке групе ПУПС-а Момо Чолаковић каже да су у оптицају све варијанте. „Ова коалиција са Социјалистичком партијом Србије и Јединственом Србијом функционише доста добро и за сада нема разлога да је мењамо. Коначну одлуку донећемо по расписивању избора и она ће зависити од тадашњих околности и нашег рејтинга. Рачунамо на много већи рејтинг него 2008. године када смо правили ову коалицију ”, каже Чолаковић.
Наводећи да је прерано разговарати о предизборним коалицијама, др Огњен Прибићевић, виши научни сарадник Института друштвених наука, додаје да се некакве тенденције ипак могу назрети. Како каже, после дужег времена имамо природнију поделу на левицу и десницу.
Он оцењује да коалиција између ДС-а и СПС-а сада изгледа доста реално и за убудуће – зато што их повезују јасни интереси, као што је, пре свега, улазак СПС-а у Социјалистичку интернационалу, а главна подршка им је ДС. Прибићевић очекује да и Либерално- демократска партија, ако буде имала довољно гласова, „иде уз СПС и ДС”, јер је, иако либерална, „ближа неком левом одређењу”.
„Када је реч о коалицији СПС–ПУПС–ЈС, свакаква померања су могућа. То није никаква трајна коалиција јер ту су интереси сасвим различити”, сматра Прибићевић, који указује да су на десници ДСС и СНС „у некаквом повезивању”.
Најзанимљивије са становишта идеолошких подела јесте, према његовим речима, како ће се Г 17 плус позиционирати. Он је ближе „десним” странкама, али се до сада приклањао левици због старе поделе на губитнике и добитнике из 2000. године. То је разлог што, за сада, неће са СНС-ом, а оно што их још спречава да иду брже СНС-у и ДСС-у јесте однос ДСС-а према Европи.
Али, истиче Прибићевић, нема говора о томе да би се веће странке које су у парламенту предизборно повезивале. На изборе ће се, према његовим речима, ићи у више колона. То су оне које ће предводити ДС и СНС, али и самостални тимови – ДСС, ЛДП, СПС, СРС... Мање странке, као што су ПУПС или ЈС, ићи ће као „сателити” неких већих партија.
Биљана Баковић, Политика