Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Ректор Универзитета у Крагујевцу Слободан Арсенијевић и градоначелник Верољуб Стевановић открили су данас, поводом 35 година од оснивања те високошколске установе, споменик Атанасији Николићу који је био први ректор прве високе школе, Лицеја, у Србији.
Споменик, дело академског вајара Николе Коке Јанковића, постављен је у дворишту седишта крагујевачког Универзитета а његовом откривању и свечаности поводом обележавања јубилеја присуствовали су председница Народне скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, представници министарстава просвете, одбране, рада и социјалне политике, председник САНУ Никола Хајдин, представници правосудних институција, градске власти и бројне друге званице.
Подсетивши да је Лицеј основан у Крагујевцу 1838. године, а да је први Универзитет у Београду настао 1905. године, ректор Арсенијевић је рекао да „историју високог образована у Србији треба прихватити такву каква јесте, без стварања слика пожељне прошлости”.
„Прошлост је кључ будућности, а ко влада прошлошћу има и будућност, јер у прошлости лежи културна и политичка моћ и стога се она измишља и прилагођава потребама и жељама времена”, рекао је крагујевачки ректор и додао „да је за то мноштво примера у општој и националним историјама, које су често замагљене и наопако тумачене кривотвореним чињеницама и тако искривљена историја није добар темељ будућности”.

Ректор београдског Универзитета Бранко Ковачхевић подсетио да је Универзитет у Крагујевцу основан када је кренуо експанзивни развој привреде у том граду али и у тадашњој Југославији, док су последњих 20 година у којима смо имали санкције и процес приватизације, уништиле привреду.
„Нема опоравка привреде ако се не запошљавају млади који стичу високошколско образовање”, истакао је Ковачевић и оценио да „данас живимо у земљи без привреде” и да смо „на почетку мисије опоравка привреде, а добар пример тога је и фабрика „ФИАТА' у Крагујевцу у којој ће посла бити за хиљаде радника”. Свечаност поводом 35 година од оснивања Универзитета у дворишту те установе почела је извођењем химне „Боже правде”, а у музичком делу учествовале су и познате личности попут Оливера Њега, Екстре Нене и Мериме Његомир.
Танјуг