Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Већ је изгледало да ће се на суђењу хрватским генералима Мирку Норцу и Рахиму Адемију у Загребу због ратних злочина које је Хрватска војска починила над српским цивилима и заробљеницима приликом акције у Медачком џепу у септембру 1993. године поновити неке ситуације из суђења за злочине у сплитској Лори, када „нису пронађени” сведоци из Србије (у поновљеном суђењу то је надокнађено), али је недолазак тројице српских сведока изван Хрватске и те како надокнађен шокантним сведочењем пензионисаног полицајца Стеве Јовића (78) из Карловца. У току протеклог рата он је са супругом Анђелијом живео у Дивоселу у Медачком џепу, а током напада Хрватске војске она је ухваћена, тешко мучена и затим жива набијена на колац! „Два дана смо се сакривали у шуми. Моја жена Анђелија и Милан Јовић отишли су по воду, али се нису вратили. Кад смо неколико сати касније чули пуцњеве и рафал, побегли смо”, испричао је Стево Јовић пред судијом Марином Мрчелом и описао је како је касније дознао да му је жена мучена и затим набијена на колац.

Види се то из извештаја загребачког Завода за судску медицину и из докумената из Хага. „Жива је набијена на колац и лекарка је рекла да није могла бити предата у размену, јер би се видело да је мучена. Тело јој је пронађено 2000. године у септичкој јами у Обрадовић вароши у Госпићу”, рекао је Стево Јовић. Он је иначе био рањен у колено и после пет дана успео је да се докопа српских положаја. Да трагедија и апсурд ових крвавих догађања буде већи, оба Јовићева сина била су припадници Хрватске војске, а један је током рата погинуо.
На питање Норчевог адвоката Влатка Нуића, зашто се нису предали хрватским војницима већ су бежали, Стево Јовић је одговорио: „Да смо се предали били бисмо заклани. Ко се год предао није остао жив.” Затим је испричао како је имао проблема и с неким четничким добровољцима који су у Медачки џеп дошли са стране, јер су га сматрали усташом због синова који су били у Хрватској војсци. „Те четнике мештани нису прихватали, али им нису могли ништа”, рекао је Јовић, а операцију Хрватске војске у Медачком џепу упоредио је с догађајима из 1941. године у истом крају. „Почетком Другог светског рата припадници 9. усташке бојне на том подручју у једном дану су заклали 634 особе. Но, ови у акцији Медачки џеп су још и уништили споменике, гробља и затровали бунаре, а то усташе нису направиле.”
Приликом бежања испред Хрватске војске са Стевом је тада била и Милка Бјеговић, која је погинула од гранате. Њена ћерка Славица, која је избегла у Зрењанин и сада живи у Србији, такође је сведочила на загребачком суду. Како је навела, у Медачком џепу убијен јој је и отац Недељко, чије су остатке хашки истражитељи такође пронашли после седам година у госпићкој Обрадовић вароши. Како се испоставило, на тој локацији су потајно закопани убијени Срби из Медачког џепа како би се прикрио почињени злочин, али та крвава тајна није била дугог века.
Суђење двојици хрватских генерала наставља се саслушавањем нових сведока, међу којима ће бити и више са заштићеним идентитетом.
Р. Арсенић

Цивили немилосрдно ликвидирани
Пензионисани пуковник санитета Хрватске војске (ХВ) Марко Јагетић потврдио је јуче на суђењу генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу да је након акције Медачки џеп било много цивилних жртава међу локалним српским становништвом.
Јагетић је изјавио да је у околним селима сакупљено више од 70 тела српских цивила, као и да је на многима било трагова мучења и масакрирања. „Готово сви ликвидирани били су цивили, а ни код једног није пронађено оружје или документација”, казао је Јагетић, који је као војни лекар након акције водио екипу задужену за сакупљање тела погинулих.
Он је потврдио да је по наредби заповедника санитета Главног штаба Корнелија Бркића требало да пронађе 52 леша за размену, али да на тим телима није смело да буде трагова мучења или злостављања, јер му се у супротном, како је рекао, могло догодити „да се и његов леш нађе у групи за размену”.
Јагетић је пред судом изјавио да су већина тела имала ране од ватреног оружја, које према његовим тврдњама нису нанете из непосредне близине, али је додао и да је приметио и резне ране, а многе су упућивале на тешка мучења и масакрирања цивила.
Лешеви који због трагова масакрирања нису могли бити размењени покопани су багером у близини Госпића или бачени у септичке јаме, рекао је Јагетић, додајући да главни штаб није занимало шта ће бити с телима која нису ишла у размену.
Јагетић је испричао још нека сведочанства о масакрираним цивилима које је лично видео, а поновио је и неке појединости које је, како је рекао, чуо од хрватских војника на терену.
Изјавио је и да је видео да су у акцији спаљене и опљачкане куће. Додао је и да је „понекад имао осећај да акцијом командује адмирал Давор Домазет Лошо” који је, према његовим речима, наредио артиљеријске нападе на Удбину и Кореницу.
Након сведочења Јагетића оптужени Мирко Норац рекао је да није тачно да су пронађени лешеви били цивили, јер су се, како је рекао, српски војници пресвлачили у цивилну одећу. Норац је казао да Јагетићеву изјаву сматра тенденциозном и неверодостојном.
Бета

Потврђена изјава Јовића
Изјаву сведока Стеве Јовића, који је испричао да му је жена Анђелија жива набијена на колац, Јагетић је потврдио рекавши да је видео њене повреде, а то му је, како је рекао, потврдила и бивша шефица судске медицине у Ријеци Рената Доби-Бабић, која је водила групу медицинских стручњака задужену за припремање тела за размену.