Од укупног броја жртава досад је расветљена судбина само 47, од тога 37 на подручју РС, било да је реч о онима који су страдали у нападу хрватских авиона преко границе, на десној обали Саве, или онима који су тамо мртви превезени или умрли од задобијених повреда.
Осталих 10 жртава које су идентификоване у марту ове године, житељи су села Медари, међу њима је седам чланова породице Вуковић, браћа Ранко и Милутин, њихове супруге и троје деце.
У "Бљеску" је заробљено око 1.450 припадника Српске Војске Крајине, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН.
После заробљавања, хрватски судови су великих број Срба осудили на дугогодишње казне затворе за различите врсте наводних злочцина, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре "коначишта за заробљенике" Лора у Сплиту.
У операцији "Бљесак" Хрватска је довршила етничко чишћење у коме је, почев од 1991. године, из западне Славоније изгнано око 67.000 Срба, а вратило се само 1.500, углавном старијих, људи.
И Хрватски хелсиншки одбор је у свом извештају констатовао да је операција "Бљесак" потпуно променила етничку структуру западне Славоније, јер су куће избеглих Срба у великом броју запосели хрватски досељеници из Босне и Херцеговине и са Космета.
У општини Окучани, која је пре рата била скоро искључиво насељена Србима, они сада чине незнатну мањину.
Управо у Окучанима представници хрватске државе сваког 1. маја као победу славе дан када су заузели западну Славонију уз губитке од 42 мртва и 162 рањена припадника својих оружаних снага.
За злочине почињене над Србима у западној Славонији, која је била под заштитом УН, нико није оптужен ни пред Хашким трибуналом, ни пред хрватским судовима, било да је реч о директним починиоцима злочина или командној одговорности.
"Продужени" злочин
"Оно што се може сматрати продуженим злочином је чињеница да се низом системских мера свих ових година након егзодуса покушава онемогућити повратак Срба на њихова вековна огњишта и повратак њихове имовине", истакао је Додик.
Он је додао да се понекад чује да то није политика званичне државе Хрватске, али адекватни резултати на терену изостају.
"Није случајно што са овог места одлазим у Доњу Градину да одам пошту страдалима у Јасеновцу и сахрањеним у Доњој Градини. Ми се упорно све ове године овде окупљамо да би обележили српска страдања за које тражимо истину", нагласио је Додик.
Институционално обесмишљавање српског страдања
Као што је изостала истина и правда за страдање Срба у западној Славонији, констатовао је председник РС, тако је изостала истина и за Јасеновац и Доњу Градину, јер је све урађено системски да се страдање Срба заборави, обесмисли и институционално онемогући.
"Наша одговорност у овом тренутку јесте да се окупљамо, сетимо наших страдалих предака, кажемо истину и тражимо правду овде и на свим другим местима где је правда потребна", поручио је председник РС.
Подсетивши да многи Срби избегли из западне Славоније данас живе у РС, Додик је истакао да институције Српске желе да учине све да се они адаптирају и на прави начин наставе свој живот на овим просторима.
"Сви би желели да виде могућност слободног повратка Срба у њихове домове у Хрватској ако то желе, али им је то онемогућено као и свих претходних година", рекао је Додик, изразивши уверење да ће процес европских интеграција у који иде Хрватска у једном од поглавља људских права омогућити адекватно реаговање по овом питању.
Хашка пресуда тиче се и "Бљеска"
Шеф Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац оценио је да пресуда Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за акцију "Олуја" представља захтев међународне заједнице судовима у региону, а посебно у Хрватској, да процесуирају све остале злочине почињене над Србима од 1991. до 1995. године.
ПОшто је у Градишки присуствовао обележавању 16. годишњице од егзодуса Срба из западне Славоније и њиховог страдања у операцији хрватске војске "Бљесак", Штрбац је у изјави новинарима подсетио да је Хашки суд утврдио да је у акцији "Олуја" био удружени злочиначки подухват, чији је циљ био присилно и трајно протјеривање Срба из Крајине и Хрватске, те истакао да је "Олуја" била последњи чин етничког чишћења Срба из Хрватске.
У Хрватској још траје етничко чишчење Срба
Истакавши да злочини над Србима и данас трају у Хрватској, јер је још на снази етничко чишћење Срба у тој земљи, Штрбац је рекао да је, према званичним подацима Статистичког завода Хрватске, од 2002. године до данас дупло више Срба напустило Хрватску него што их се вратило у ту земљу.
"Попис становништва, који је актуелан сада у Хрватској, даће поражавајуће податке", рекао је Штрбац, истичући да процене "Веритаса" показују да ће резултат пописа бити онакав какав је пројектовао Фрањо Туђман пре него што је кренуо у етничко чишћење Срба из Хрватске, а то је на граници од три одсто.
Говорећи о процесуирању злочина почињених над Србима у операцији "Бљесак", Штрбац је напоменуо да је у том погледу до сада било само неких покушаја у Хрватској, подсетивши да је 2006. године била поднесена кривична пријава против хрватског генерала Младена Круљца, који је командовао једном од бригада хрватске војске у "Бљеску", али да је та пријава одбијена.
Штрбац је подсетио да је 2008. године МУП Републике Српске поднео кривичну пријаву Одељењу за ратне злочине Тужилаштва БиХ, која се још налази у фази анализе.
"После идентификације и сахране седам чланова породице Вуковић из села Медари, које је највише страдало у 'Бљеску', где је било најмање 23 убијена и масакрирана мештанина, Тужилаштво Србије за ратне злочлине отворило је предкривични поступак и почели су сада озбиљно да раде на том предмету", рекао је Штрбац и додао да очекује да ће Тужилаштво Србије за ратне злочине и Тужилаштво Хрватске "дати резултат" и коначно кренути једна озбиљна истрага за злочине почињене над Србима у операцији "Бљесак" од 1. и 2. маја 1995.године.
Вести