Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У бици на десној обали реке Марице код Черномена, 26. септембра 1371. године Турци су поразили српску војску браће Мрњавчевић, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули, чиме је пропао покушај заустављања продора Османлија на Балкан. Турци су под командом румелијског беглербега Лале Шахина у зору изненадили улогорену српску војску (између 10.000 и 15.000 људи) и потпуно је разбили. Последице су биле погубне - већ 1372. Турци су продрли дубоко у Грчку и српску Македонију и потом постепено покоравали самосталне хришћанске државице.

Најчешће забуне у вези са учесницима боја на Марици

На основу извора које смо навели може се закључити да је у Маричкој бици учестовала хришћанска коалиција састављена од Срба, Угара и Румуна. Такође, у енглеској литератури се наводи да је у бици са српске стране учестовала коалиција састављена од Срба, Бугара и Грка.
У првом примеру коришћени су углавном турски извори. Стога није чудно што се у њима наводи да су се на српској страни налазили великаши и из Угарске, Босне и Влашке. На овај начин турски историчари су желели да увеличају значај победе која је представљала тријумф ислама над хришћанством оличеним у представницима свих већих хришћанских држава на Балкану.
У другом примеру погрешно је наведено да су Грчке снаге такође учестовале у овој бици. Међутим, у питању су снаге Угљеше и Вукашина и других српских великаша чија се државна територија протезала и на грчке земље (укључујући и област Македонију као део Грчке). Прави Грци, тј. тадашња Византијска држава ни на који начин није помогла Угљешу и Вукашина већ је искористила српски пораз да прошири своју територију.
Што се Бугара тиче, они се не спомињу ни у једном од историјских извора које је користио Стојан Новаковић.
Оно што се са сигурношћу може тврдити јесте да су у Маричкој бици учестовале српске снаге састављене од војске Угљеше и Вукашина и неких српских великаша. Уколико су у бици учестовале и снаге неке од претходно наведених држава, онда су оне биле толико занемарљиве да тадашњи историјски извори нису сматрали за потребно да их посебно наведу.

ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ - МАРИЧКА ТРАГЕДИЈА