За оштре противнике екуменизма у јавности важе архијереји који су јесенас, током претходног сабора, били блиски рашчињеном владики Артемију: пре свих владика бањалучки Јефрем, банатски Никанор, дабробосански Николај, али и зворничко-тузлански Василије Качавенда.
На другој страни, предвођени патријархом Иринејом, који се већ годинама залаже за дијалог са католичком црквом, јесу владике Иринеј Буловић, Лаврентије и Атанасије Јефтић.
Они су и најзаслужнији што је став СПЦ о папином доласку за свега неколико година прешао пут од јасног „не долази у обзир", преко пословичног „још није време", до „ево, само што није". А иако је пре само петнаестак дана Јохан Марте, председник екуменске фондације "Про оријенте", папину посету оценио „мало вероватном" - искључиво због неслагања у врху СПЦ - питање се, после патријархових изјава, поново актуелизовало.
Да би посета папе Србији била од великог значаја за нашу земљу, али и да ће то изазвати озбиљно трвење међу владикама, сматрају и верски аналитичари.
- Нужно је позвати папу да дође, јер би његова посета донела доста користи држави и Српској православној цркви - каже верски аналитичар Мирко Ђорђевић. - Добар је знак то што ће се на сабору расправљати о томе да СПЦ позове папу. Ипак, неће се лако изгласати да се папа позове, јер постоје и они који се противе томе.
Дорђевић сматра да је добро да црква заузме став и да би онда и међу верницима било мање трвења, јер је папа већ посетио многе православне земље.
- Мислим да се проблем прави и зато што је његова посета Србији нека врста одскочне даске за папину евентуалну посету Русији једног дана, а Руси су против тога - објашњава Ђорђевић.
И Димитрије Калезић, професор Богословског факултета у пензији, сматра да Руској православној цркви никако не би било право уколико СПЦ позове папу у Србију.
- Сигурно је да има оних који су против доласка папе, а руска црква је једна од њих. Они сигурно нису расположени за његов долазак - истиче Калезић.
Јован Павле II хтео у Србију
Првог маја ће папа Јован Павле II бити проглашен блаженим - каже Милутин Новаковић из Београдске надбискупије. - Он је, као припадник једног словенског народа, јако желео да посети Србију, али није успео. Ми ћемо славити његов дан и молити се да се исто не догоди са папом Бенедиктом XВИ. Волели бисмо да видимо папу и да не осећамо више да смо у другом разреду међу католичким верницима.
Није трагедија
Аналитичар Живица Туцић каже да је тешко проценити да ли ће СПЦ упутити позив папи.
- Тешко је претпоставити шта ће СПЦ на крају одлучити и верујем да је и сам сабор подељен по питању папиног доласка, па ће вероватно бити отворене оштре дискусије на ту тему. Ипак, треба узети у обзир и, поред тога шта мисли епископат, шта мисле верници и држава - говори Туцић.
- То питање није више само ствар међуцрквених односа, већ је у Србији добило, иако није требало, и политичку димензију. Све у свему, треба поздравити став патријарха јер је добронамеран у жељи да окупи све цркве на нивоу који је могућ, пошто је предуго трајала та подела и удаљеност. Сматрам да није трагедија ни уколико позовемо папу ни ако га не позовемо.

Прес