Поново звоно после литургије. Причест и доручак за све који су се затекли на парчету овог, манастирског метоха. А, монахиње, у кухињи, иза конака припремају све што је потребно да се почне са лепим хришћанским обичајем - фарбањем јаја.
До танчина смо овај обичај сачували и неговали - говори млада монахиња.
Филозоф по образовању, пре седам година, овде је нашла мир. Даље... не питамо. Пут који младе људе доведе до манастира је само њихова тајна. До краја живота.
Игуманија даје благослов да послушање може да почне. Монахиња у воду, у коју се кувају јаја, налива мало богојављенске водице. Прва боја - црвена. Прво јаје - црвено. Као невина крв Христова на Голготи. Али, и као боја радости његовог васкрснућа. А, прва шара - почетна слова васкршње честитке: Христос васкресе, Ваистину васкресе!
Хиљаду и више јаја треба офарбати и ишарати док сунце на западне за обронке око манастира.
Велики посао - кажемо.
На радост је - одговара монахиња. Зато смо одабрали Велики четвртак. Петак је велики дан туге. И Велика субота је дан за фарбање, али се на Велики петак износи Плаштаница, под којом су васкршња јаја.
Игуманија Агнија нам после прича да су под Плаштаницом годинама у овом манастиру васкршња јаја - сачувана.
- Све се унутра сасуши, а љуска остане у сјају као да је боју управо примила. И то траје - говори мати Агнија. - Неки верници су нам причали да се и у њиховим кућама, јаја која понесу одавде, годинама сама чувају.
Посао одмиче, монахиње се смењују. У кухињи, иза конака, помажу им и мајке, пристигле у дом своје деце. Манастир сматрају и својом кућом.
А, кад се у манастир чудесне лепоте слије више од хиљаду људи, игуманија износи велику корпу, пуну васкршњих јаја. И, дели народу.
Каже нам мати Агнија:
- Као и претходних година, тако и ове - дођите и ви да осетите ту радост и чудо светиње.
Дан се ближи крају. Одлазимо. Остаје манастир у долини. А чини се да се са самим небом спаја.

Милена Марковић, Вечерње Новости