Онда је неко, свакако моћан и утицајан, рекао да би било корисно да се позиција Хрватске мало промени. Због баланса и бржег остварења интереса великих и моћних на Балкану и у Источној Европи. И сугерисано је судији Орију и Хашком трибуналу да у процесу против хрватских генерала суде у складу са чињеницама.
Тако је Готовина добио оно што је и заслужио, а Туђман и Шушак посмртно означени као идејни творци протеривања Срба из Крајине.
Хрватска већ 20 година свира исту мелодију, о српској агресији на ту земљу, а пуних 16 година као тесто за питу развлачи причу о величанственој "Олуји". Нигде ни речи о последицама "Олује", о стотинама убијених Срба, хиљаду несталих, о 22.000 спаљених српских кућа и имања, отетој стоци, српској имовини вредној неколико милијарди евра... Ту причу причали су само Срби, али и они све ређе и све тише јер нико ван Србије није хтео да их слуша.
Од петка наовамо хрватска дипломатија има само један задатак - да измоли рушење одлуке судије Орија. Разаслати су сватови са богатим даровима широм Европе, ангажована три додатна адвоката који ће писати жалбу на Оријеву пресуду, Хрватска академија знаности и умјетности даноноћно расправља како укинути квалификацију "заједнички злочиначки подухват", огромна већина хрватских медија упумпава свакога сата нове количине националног адреналина у већ опуштене вене хрватске ратне и поратне хистерије. Први резултати бележе се у насељима где има Срба повратника; нападају их, туку, разбијају им прозоре, терају да се иселе из Хрватске.
Не знам хоће ли основе пресуде Енглеза Орија остати и после хрватске жалбе, угледни стручњаци кажу да хоће, а ако се то деси, Хрватска ће се наћи у тешком и незавидном положају. И у процесу који се у Хагу води на основу противтужбе државе Србије за геноцид, али и свакако изгледној лавини тужби које ће суду у Стразбуру поднети неколико стотина хиљада Срба протераних из Хрватске.
А све ово је, кажу пријатељи Хрватске, могло да се избегне још пре 15 година, са десетак судских процеса на најнижем нивоу хрватске војске. Вероватно је тако, али Хрватска је до те мере била самоуверена и охола да је и најсвирепије злочине против Срба приписивала "појединачним инцидентима у жару борбе".
Прећерало, болан, што би рекли у Босни. Дошао ђаво по своје.
Ратко Дмитровић, Веста