Залажући се декларативно за обнову и развој домаће индустрије, што економисти сматрају основним адутом за санирање великог спољнотрговинског дефицита, влада је ипак начинила неколико корака за подршку својим трактористима. Субвенције Министарства економије снижавају цене домаћих трактора за 21 до 25 одсто, док је Министарство пољопривреде до ове године такође нудило државне субвенције – али и за домаће и стране произвођаче. Пре две године, то министарство је, када је њиме руководио Саша Драгин, потписало уговоре са произвођачима механизације који су омогућили пољопривредницима да пшеницу замене за набавку нових пољопривредних машина, по повољнијим ценама од тржишне, уз петогодишње комерцијалне кредите и са државном субвенцијом од 40 одсто каматне стопе. Уговори су потписани са новосадским фирмама „Рес трејд”, заступником „Џон Дира”, као и „Агропанонком”, представником „Беларуса” и „Махиндре”. Извор „Политике” који добро познаје тракторске послове, примећује да је ово министарство ушло у причу са субвенцијама странцима када је увоз трактора са 38, пао на 18 милиона евра.
Министарство пољопривреде је наредне године (2010.) одобравало субвенције у износу до 40 одсто цене свих трактора, уз максимални износ субвенције од 2,5 милиона динара.
– Прошле године смо предложили да се ова субвенција одобри само за тракторе јаче од 100 коњских снага. Нажалост, одобрена је субвенција и за тракторе мање снаге из Кине и Белорусије – каже директор ИМТ-а, наводећи да је прошле године у структури увоза нових трактора, око 400 машина купљено на основу подстицаја Министарства пољопривреде, док је ИМТ уз помоћ ових субвенција пласирао око 100 трактора.
Према подацима Петровића, више од 90 одсто свих подстицајних средстава према уредби Министарства пољопривреде отишло је страним компанијама, чиме је забележен својеврсни апсурд – да су они заправо финансирани из буџета Србије.  
Петровићев колега Зоран Радосављевић, генерални директор ИМР-а и председник групације произвођача пољомеханизације у Привредној Комори Србије, очекује да ове године Министарство пољопривреде ограничи субвенције на тракторе домаће производње. Он од владе очекује и да обнови уредбу о субвенционисаној продаји трактора у Републику Српску и да помогне домаћим произвођачима трактора у наступу у иностранству, кроз увођење извозних субвенција. Прошле године Србија је извезла 500 трактора у Републику Србију, али од почетка ове године посао стоји, јер наша страна није обновила поменуту уредбу.
Из Министарства пољопривреде до закључења овог броја нису одговорили какав је статус субвенција и кредита за ову годину и да ли ће бити субвенционисане стране компаније.
Ситуација на домаћем тржишту је повољна за ИМТ и ИМР. Трактори који шпартају њивама стари су око 18 година и тражња за њима постоји, а добро познате машине су тражене и на тржишту бивше СФРЈ, што су страни играчи искористили, упавши са јефтиним производима. Питање је само да ли је исправна економска политика која им није поставила запреке, чиме би се заштитили домаћи металци. 
Поред свих недаћа, ИМТ је постао и колатерална жртва рата у Либији, па су преговори вредни око пет милиона евра, за сада одложени.
У ИМР-у су, међутим, добили неочекивани импулс из Етиопије, старог пословног савезника из доба Југославије, чиме сага о изумрлим металцима ипак може доживети хепиенд. Посао вредан 170 милиона евра и извоз 15.000 трактора за пет година у Етиопију питање је дана, нада се Зоран Радосављевић. И у овом послу први човек раковичких металаца тражи помоћ владе, очекујући кредит од Фонда за развој за обртна средства. Уместо да узима кредите код комерцијалних банака, по знатно вишим камата.
Александар Апостоловски
Финансирали смо запошљавање наших људи
На наше питање, како коментарише чињеницу да је Развојна банка Војводине финансирала улазак Белоруса на наше тржиште, покрајински секретар за пољопривреду Данијел Петровић прецизира да је финансирано запошљавање наших људи и предвиђено укључивање домаћих коопераната.
„Мислим да је ово питање за републичку владу, јер је допуштена приватизација по сваку цену. Неки ресурси су требали да буду очувани, као што је индустрија пољомеханизације”, напомиње Петровић. 
Кинези без наше помоћи
Прва кинеска производна инвестиција у Србији налази се у Новом Саду, где су кинеска компанија „Ито” и новосадска „Агровојводина-механизација” почели заједничку производњу малих „ито” трактора. После пробних серија прошле године, почела је серијска производња за домаће, а за неколико месеци најављен је и извоз на тржиште Еу
– Ово је приватна инвестиција. НИП нам је давао само логистичку подршку за преговоре са Кинезима и са нашим министарствима – каже Драган Крстин, директор „Агровојводине-механизације”.

Политика