Кад је кошаркашку лопту узео у руке и кренуо ка импровизованом мини игралишту са једним кошем, на платоу крај Дома културе, читав градић крај Лима, изашавши на улице да поздрави свог хероја, узрујао се, све се претворило у поклич: „Владе Дивац, Владе Дивац”. Онда је он, видно узбуђен, пришао кошу и увис подигао дванаестогодишњег Драгана Товарлажу, избеглицу из Окучана, па су заједно, човек на крају каријере и младост која долази, убацили лопту кроз обруч, праћени овацијама, аплаузима, повицима раздраганих Пријепољаца.
Тако је, у свом родном граду, Владе Дивац јуче симболично постигао свој последњи кош, ставио тачку на своју изузетну кошаркашку каријеру. У присуству многих својих пријатеља: кошаркаша (Вебер, Полард, Кукоч, Марчуљонис, Ђорђевић, Даниловић, Паспаљ и други), тренера (Грег Поповић, Вујошевић, Ивковић, Богојевић, Русмир Халиловић), своје породице, познаника, многих угледних званица, са бине на платоу он се обратио хиљадама грађана Пријепоља, онда дао последњи кош, а потом у пријепољском музеју представио изложбу својих трофеја, опреме, фотографија које сведоче о сјајном, четврт века дугом спортском путу - од пријепољског Елана преко Слоге, Партизана, репрезентације до НБА лигаша Лејкерса, Шарлота и Сакрамента.
- Хвала вам на изузетном дочеку - рекао је Владе Дивац окупљенима пред Домом културе. - Жеља ми је била да покажем да није битно где је човек рођен, да и кад пође из малог града, одавде где теку Лим и Милешевка, може да оствари своје снове.
Присутнима су се обратили и Крис Вебер, поздравивши их, и Снежана Дивац, Владова супруга, поручујући да је у овом крају, где живе људи православне и муслиманске вере, најважније да сви буду у љубави и да се слажу, јер нико није вреднији него први комшија. Онда је мр Неџад Турковић, председник Општине Пријепоље, Влади уручио Повељу овог града, која се први пут додељује, за све што је он учинио за свој завичај.
- Могао је Владе да начини овај дан грандиозним на било којем месту на планети, да га преко телевизија прате милиони људи, али он је одабрао да свој велики тренутак подели са својим суграђанима. Хвала ти зато, Владе - казао је Турковић.
На изложби у Музеју, где је посебно за ову прилику опремљен галеријски простор од 360 квадрата, сав у знаку Дивчеве каријере, и направљен амфитеатар са лапидаријумом, окупили су се сви Владини гости, њих око стотину. Изложбу су отворили млада Пријепољка Жаклина Гојак, најбоља ученица овдашње гимназије, и први Дивчев професионални тренер Милован Киме Богојевић.
- Вођен звуком првог постигнутог коша ти си се вратио, али и да покажеш да умеш да урадиш велике ствари. И ми ћемо показати да те можемо следити. Данас Лим пева, јер се његова звезда вратила на његове обале - рекла је Жаклина обративши се Влади, а Богојевић је казао да је овде симболично завршена једна дивна спортска каријера, коју је завршио човек који се најлепше играо на свету. Дивац је, истакавши да је веома дирнут и поносан, свима због ове изложбе уприличене њему у част захвалио, па онда у свих седам просторија (свака приказује клуб из његове каријере) пред гостима освежио сећања на минула времена.
Аутор и идејни творац ове изложбе је Дивчев пријатељ, директор Музеја у Пријепољу Славољуб Пушица, који је видно био узбуђен што је велики напор, једноипогодишња припрема ове поставке, ево успешно крунисан.
- Ово је дан за незаборав за Пријепоље - рекао нам је Пушица. - Један од два најзначајнија дана у историји Полимља. Први је 1236. године кад су мошти Светог Саве пренете у Милешеву, а други овај кад смо дочекали у свету најпознатијег Србина Владу Дивца. Самим тим што се овде опрашта овом изложбом он се одужио Пријепољу и Србији. И као што Лувр има Мона Лизу, од сада Музеј у Пријепољу има Владу Дивца.
Тако је протекао дан опроштаја великог кошаркашког аса у родном граду, у који је он са својим гостима стигао из Београда „Плавим возом”, па најпре отишао у посету манастиру Милешеви, да би онда стигао у Пријепоље где су уследили поменути садржаји, све до вечерњег повратка „Плавим возом” у главни град.
Речју, недеља коју ће дуго памтити и старо и младо у граду крај Лима.
Бранко Пејовић
Ауторска права Радио Оаза 2026