Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Од усташа спасла 12.000 малишана

2011.04.08

На предлог митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића), Свети архијерејски синод Српске православне цркве постхумно је одликовао Диану Будисављевић, пореклом Аустријанку, за заслуге спасавања 12.000 деце из концентрационих логора у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата.
Диана Будисављевић постала је први добитник овог признања које је Синод СПЦ установио прошлог лета, потврђено је "Вестима" у Патријаршији СПЦ.
Диана Будисављевић рођена је у Инзбруку 15. јануара 1891, где је и преминула 20. августа 1978. За Јулија Будисављевића, личког Србина који је у Аустрији завршио студије медицине, удала се 1917. да би се две године касније брачни пар настанио у Загребу, где хирург Будисављевић постаје професор на Медицинском факултету. Висок друштвени статус подразумевао је укључење у предратни друштвени живот загребачке елите. Та познанства Диана касније користи у ратним добротворним активностима од 1941.
Током Другог светског рата иницирала је и организовала спасавање из усташких логора углавном српске деце и њихових мајки с подручја Кордуна и Козаре. Често је говорла да је од Бога добила најлепши дар - могућност да људе спасе од сигурне смрти. Сазнавши за страдање српских жена и деце у усташком логору Лоборград, у јесен 1941, Диана Будисављевић са сарадницима је организовала "Акцију Диане Будисављевић", која се састојала у прикупљању и слању помоћи у новцу, храни, одећи и лековима заточеним женама и деци у логорима Лоборград, Горња Ријека, Стара Градишка, Јасеновац, Млака и Јабланац.

Затим, од извлачења и превоза мајки и деце из логора, па до удомљавања незбринуте малишана из логора у загребачке, јастребарске и сисачке породице, као и у дечје домове и болнице, те у прикупљању помоћи за њихово издржавање. Ради очувања идентитета деце коју је спасла, водила је картотеку што је помогло поновно спајање малишана са оним родитељима који су успели да преживе Други светски рат.
С обзиром на ризичност, свеобхватност и тежину мисије, Диани су у раду, поред хуманитарних организација, помагали и угледни Загрепчани тог времена: Марко Видаковић, познати архитекта, те Ђуро Вукосављевић, Камило Бреслер, Иванка Џакула, Драгица Хабазин, Јана Коћ, Татјана Маринић, Вера Черне, Бранко Драгишић, Љубица Бецић, итд.
Диана Будисављевић 1972. године одлази из Загреба и до краја живота остаје у родном Инзбруку.
Сведочанство о терору
Трајно сведочанство о свом раду, али и о ужасном усташком терору над Србима, Диана Будисављевић оставила је у дневнику који је водила од 23. октобра 1941. до 7. фебруара 1947. Захваљујући њеној унуци др Силвији Сабо, дневник је у Хрватској штампан 2003. под називом "Дневник Диане Будисављевић".
Нова одличја СПЦ
Будући да је СПЦ заоштрила критеријуме за додељивање највишег црквеног одликовања Светог Саве, Синод је прошлог лета донео одлуку о установљењу шест нових одличја. Реч је о Ордену цара Константина, Светог Симеона Мироточивог, Светог деспота Стефана, Светог Николаја Велимировића, царице Милице и краља Милутина. Они ће се додељивати знаменитим личностима и биће својеврсни надоместак ордену Свети Сава, који је историјски најзначајнији и највреднији.

Вести

Ауторска права Радио Оаза 2026