Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Полагањем венаца на споменик погинулим борцима и служењем парастоса у цркви Свете Тројице у Купресу је обележено 19 година од напада хрватско-муслиманских снага на Купрес и село Малован, у којем су убијена 72 српска војника и цивила.
Судбина 16 српских цивила са Купреса, које су почетком априла 1992. са осталим тамошњим Србима заробили припадници регуларне Хрватске војске и Хрватског већа одбране, ни 19 година после у потпуности није разрешена. На релацији Купрес - Томиславград - Сплит - Задар губи им се сваки траг, а њихове кости ни до данас нису пронађене.
Председник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Пантелија Ћургуз изјавио је Срни после парастоса да је ово један од првих масовних систематских злочина, који је увео народе у крвопролиће, исто као што су то били злочини над Србима у Сијековцу, Добровољачкој улици у Сарајеву и Тузланској колони.
"Зато смо данас овде, да се подсетимо на страшне тренутке које је наш народ преживио и доживио, да га отргнемо од заборава, али и да пошаљемо поруку политичкој јавности и окружењу о истини и дешавањима 1992. године, како се не би злоупотребили ови догађаји, као што то чине бошњачки политичари", рекао је Ћургуз.

Истакавши да је ово само још један у низу злочина над Србима за које нико није одговарао, Ћургуз је рекао да БОРС дели бол са породицама невино пострадалих и са овог места жели да генерацијама које долазе остави у обавезу да овакве и сличне догађаје никада не забораве и да се према њима односе на цивилизован и православан начин.
Члан Оперативног тима за тражење несталих РС Милан Иванчевић изјавио је Срни да је у вези "купрешке групе" 1993. године одржано десетак састанака са представницима Хрватске и тадашње Херцег- Босне.
Иванчевић је рекао да је близу 30 Срба са Купреса размењено мртво и додао да је на основу изјава сведока, који су били у истој групи, евидентно да су људу мучени и убијани, а затим сахрањивани на различита места.
После масакра у Сијековцу, код Брода, Купрес је прва општина коју су окупирале регуларне снаге из Хрватске и припадници Територијалне одбране из западне Херцеговине и починили масовне злочине над цивилним српским становништвом, пре међународног признања БиХ од Европске заједнице и САД. За ове злочине за сада још нико није одговарао.
Јединице Хрватске војске из Сплита, Осијека, Вараждина и других места, заједно са паравојним формацијама из Томиславграда, Посушја и Ливна, напале су у зору 3. априла 1992. године српска села на купрешкој висоравни - Доњи и Горњи Малован. Мештани који нису успели да побегну у оближњу шуму убијени су на најсвирепији начин.
Напад на српска села Доњи и Горњи Малован извеле су јединице 106. осјечка, 101. загребачка и 142. сплитско-каштеланска бригада хрватске војске, затим специјална јединица из Вуковара "Жути мрави", Јединица за посебне намене МУП Хрватске, Студентска бојна /батаљон/ "Краљ Томислав" из Загреба, састављена од студената из Томиславграда и Ливна и батаљон "Зрињски".
После заузимања српских села, хрватске снаге су 6. априла извеле напад на Купрес, чиме су практично окупирали скоро целу територију ове планинске општине. Биланс жртава овог злочиначког напада био је стравичан. Убијено је 57 српских цивила, а на стотине Срба је заточено у логор формиран у хали познате фабрике "Квалитет" у Купресу.
Окупација Купреса од регуларних јединица из Хрватске трајала је све до 7. априла 1992. када су снаге тадашње ЈНА којом је командовао генерал Славко Лисица у снажном јуришу ослободили град и целу општину.
У паничном бегу, хрватски војници су, као таоце, са собом повели групу заробљених цивила, који су прошли кроз многе логоре у западној Херцеговини, а многи од њих су завршили у злогласној сплитској "Лори". И данас, 19 година од овог злочина, није позната судбина познате "Купрешке групе" у логору "Лора".
Купрес, у којем је српско становништво било већинско, поново су заузеле хрватске снаге 4. новембра 1994. године, што су потврдиле и мапе из Дејтона.
РТРС