"Није било познато колико је смањена радарска рефлексна површина авиона, односно у којој мери је тај авион заиста радарски невидљив. Решење тог проблема дали су сами Американци, када су у једном стручном часопису објавили достигнути степен смањења радарске рефлексне површине и то чак и графички приказали“, објашњава пуковник Нешковић.
На основу тога, одговарајућим прорачунима закључено је да осматрачки и нишански радари којима располаже ВЈ могу открити и захватити Ф-117А на даљинама довољним за успешно дејство, под условом да се све борбене радње на системима обављају брзо и тачно.
"Тај закључак је изнет на ’Саветовању о гађању циљева у ваздушном простору‘ које је одржано 10. септембра 1998. године у Команди РВ и ПВО под командом генерала Љубише Величковића. Убрзо затим и студенти четврте године једног смера Војне академије обучени су како да прорачунају домет и плафон откривања ’стелт‘ авиона за све наше осматрачке радаре у ПВО. Дакле, упоредо са припремама НАТО-а за напад на нашу земљу ’невидљивим‘ авионом, у нашој војсци су, у оквиру скромних расположивих могућности, вршене припреме и увежбавање за одбрану од напада Ф-117А“, истиче пуковник Нешковић.
Техничко разумевање "проблема“, уз обученост и храброст припадника Трећег дивизиона 250. ракетне бригаде ПВО (који су 2. маја 1999. године оборили и Ф-16) којим је командовао пуковник Золтан Дани, омогућили су успешно дејство система "нева“.
Његов заменик потпуковник Ђорђе Аничић објавио је књигу "Смена – ратни дневник“ и на основу тих података пуковник Нешковић направио је и мапу обарања Ф-117 која омогућава визуелно сагледавање овог подвига.
После рата и Американци су упознати са техничким детаљима обарања "невидљивог“ који је пре неколико година повучен из употребе. Тако у историји остаје податак да је авион пројектован у време хладног рата, употребљен у ратовима у Панами, Ираку и у бившој Југославији, оборен – само над Србијом.
Политика