Сутра се навршава 12 година од почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ). Напади су трајали 11 недеља и у њима је, према проценама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи.
У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе...
Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање. Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а, док је група економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара.
Бомбардовање Југославије је престало 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и Метохије и улазак у покрајину међународних војних трупа.
НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и из САД.
После неколико неуспешних дипломатских покушаја, криза је завршена посредничком мисијом финског председника Мартија Ахтисарија и бившег руског премијера Виктора Черномирдина, специјалног изасланика тадашњег руског председника Бориса Јељцина.
Најпре је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна, прихватио њихов план за размештање међународних трупа на Космету, а затиом је тај договор верификовала Скупштина Србије.
Јединице ВЈ повукле су се са Косова и Метохије послен доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Космета из Македоније већ 12. јуна 1999. године.
То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД.
У саставу Кфора на Косово и Метохију је дошло 37.200 војника из 36 земаља, од чега је 30.000 из земаља чланица НАТО-а. У међувремену је број тих снага смањен на 7.500.
Командант Кфора Ерхард Билер изјавио је у фебруару ове године да ће после планиране реорганизације током 2011. на Космету да остане око 5.000 војника.
Према подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избеглих Албанаца.
У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200, према албанским изворима.
Према српским изворима, од почетка бомбардовања киднаповано је око 1.500 неалбанаца.
Од укупно расељених са Косова и Метохије, према подацима УНХЦР-а које је у јануару 2008. изнео тадашњи министар за повратак и заједнице у влади Космета Бранислав Грбић, на Косово и Метохију се вратило 16.500 расељених, од којих су 45 одсто припадници српске заједнице.
У првој половини прошле године министар за повратак и заједнице у Влади Косова Саша Рашић изјавио је да се током 2009. на Космет вратило 1.553 расељених.
Према изјави шефа мисије УНХЦР-а на Косову Хермана Стурволда око 200.000 исељених са Космета и даље се налази ван његових граница.
Власти у Приштини, пак, истичу да се на Космет до сада вратило више од 18.000 људи, припадника свих заједница.
Бета
Ауторска права Радио Оаза 2026