Одређене боје познате као азо-пигменти саме по себи нису токсичне, али хемикалије које се ослобађају током разлагања пигмента на честице, могу бити канцерогене.
Осим тога, 50 одсто испитаних узорака као компоненте је имало хемикалије које иако нису биле изричито забрањене, нису биле намењене да их људи користе.
Такве боје обично се користе за техничке производе - на пример на зидним сликама.
„Проблем који је ту највећи је то што ми заправо не знамо како те супстанце реагују када се убризгају у кожу", нагласила је Ева-Мариа Кац.
Немачка је једна од неколико европских држава у којима уопште постоји нека регулатива када је реч о мастилима за тетовирање. Ипак, и то је недовољно, сматра Кацова.
Много је нерегулисаних питања попут позитивне листе, то јест списка супстанци које су тестиране и за које је потврђено да су безбедне.
За сада у Немачкој постоји само негативна листа на којој се налазе неке забрањене супстанце што доводи до тога да се употребљавају разне материје које нису на списку, за које нема података о могућим последицама.
У земљама које немају ни такву регулативу ситуација је много гора па стручњаци саветују да пре него што се одлучите на такав корак добро проверите шта заувек уносите у организам.
Успомена за цео живот
Најмање једна од пет особа старија од 35 година у Немачкој има тетоважу. Према речима Виктора, власника једног студија за тетовирање у Карлсруеу, боја мора да буде као глаткаста смеса да би деловала испод коже.
„Мноштво боја може се видети само када је боја квалитетна и када је рана, то јест тетоважа зарасла", рекао је Виктор за немачки државни радио „Дојче веле". Виктор користи електричну машиницу која, док ради, звучи слично као зубарска бушилица.
Кожа се буши иглом која продире око једног милиметра у спољни део коже - епидермис, и потом се убацује нератсворљиво мастило у следећи слој, дермис. Ћелије дермиса су релативно постојане, и зато ће тетоважа мање или више избледела, бити видљива током целог живот. 
РТС