У чекаоници је, у подне, отворена изложба фотографија и старих предмета из историјата железнице. Иначе, градња пруге Сталаћ–Крушевац–Чачак почела је 1906. године, са крајње примитивним средствима и уз рад дању и ноћу. Први део, Сталаћ–Крушевац (15 километара), предат је у саобраћај 15. јула 1909. године, а други, Крушевац–Краљево, 21. маја 1910.
– Током прошле године кроз станицу у Чачку дневно је пролазило 14 путничких возова. Уведена је међуградска линија Краљево–Београд са ценом карте од 640 динара у једном правцу, док повратна карта на релацији Чачак–Београд кошта 1.080 динара, тако да су Чачани до главног града путовали без преседања у Пожеги, што раније није био случај – истакао је Максимовић.
Он је навео да је минуле године на станици у Чачку регистровано 34.537 путника, што је видан бољитак. Издато је 29.737 карата за унутрашњи и међународни саобраћај па се у железничку касу слио 7.628.331 динар. Сектор за превоз робе лани је утоварио 676 кола или 21.101 тону, а истоварио 584 кола, односно 20.248 тона, па и робни превоз бележи раст обима.
Чачански железничари нису скрштених руку чекали јубилеј.
– Завршена је комплетна електрификација пруге Чачак–Краљево, урађене приступне рампе за особе са инвалидитетом, стаза за слепа и слабовида лица са таблом шеме станице одштампаном Брајевим писмом. Ту су и три перонске чесме – каже шеф станице.
Ако воз касни, путник ће се утешити чињеницом да нова чекаоница на чачанској станици има подно грејање. Није згорег, ипак, упамтити и ову реченицу књижевника Радована – Белог Марковића: „Ко зна да чека, за њега сви возови стижу на време“.
Г. Оташевић, Политика