Према тестаменту који је јуна 1975. проглашен пуноважним образована је Задужбина Иве Андрића којој су припала сва средства од ауторских хонорара као и пишчева уштеђевина укључујући новчани део Нобелове награде.
Прва седница Управног одбора којом је председавао Родољуб Чолаковић одржана је годину дана након пишчеве смрти 12. марта 1976. године и за првог управника изабрана је његова вишедецинијска сарадница Вера Стојић.
Од тада па до данас Задужбина води рачуна о Андрићевој књижевној баштини и додељује награду која носи његово име, за најбољу приповетку или књигу прича.
Као носилац ауторских права, Задужбина води евиденцију о сваком новом објављивању његових романа, приповедака, поезије било да се ради о књизи или само фрагментима.
Према подацима које из Задужбине, од 13. марта 2010. до 13. марта 2011. године домаћи издавачи су објавили 14 књига и емитована је једна радио драматизација. Страни издавачи су штампали 12 књига и један одломак који је укључен у већу целину.
Припремајући се за обележавање 50 година од додељивања Нобелове награде, Задужбина је припремила 10 тематских збирки приповедака и из те колекције већ су штампане четири књиге, а до краја јубиларне 2011. у књижарама ће се појавити све збирке.
У овај пројекат су се до сада укључиле издаваче куће "Дерета" и "Лагуна". "Дерета" је објавио "Фратарске приче" и "Приче о градовима", док је "Лагуна" штампала "Београдске приче","Приче о особењацима и малим људима" (два издања у тиражима од по 2000 примерака - исцрпљено) и "Сарајевске приче" и "Приче о мору", а у припреми су и "Турске приче" и "Приче о селу".
Занимљив је податак и да је "Лагуна" саопштила на Београдском сајму књига октобра 2010. да је збирка Андрићевих београдских приповедака била међу њеним најпродаванијим издањима.
Енглеско издање "Травничке хронике" (Days of the Consuls) доживело је треће издање код "Дерете".
Ове године се појавила и прва "звучна књига" Андрићевих изабраних текатова у издању Службеног гласника, коју је приредио проф. др Радован Вучковић.
"Чигоја штампа" је објавио књигу "Љубав у касаби" коју је приредила уредница Задужбине др Жанета Ђукић Перишић.
Издавачки центар Матице српске је у оквиру едиције "Десет векова српске књижевности објавио "На Дрини ћуприја" и "Проклета авлија".
Београдски издавач "Драганић" ангажовао је Вучковића да припреди књигу "Изабраних приповедака", а "Евро Ђунти" је штампао нова издања "На Дрини ћуприја" и "Знакови поред пута".
Радио Београд је, у драматизацији Мелине Поте-Кољевић, емитовао "Летовање на југу".
Роман "На Дрини ћуприја" штампали су у периоду између две годишњице Андрићеве смрти издавачи у Сарајеву, Шпанији на кастиљанском и баскијском, Аустрији, Италији, у Немачкој је изведен на сцени у Диселдорфу у драматизацији и режији Никите Миливојевића и у Турској је доживео 13. издање.
У Шпанији су друго издање имали "Травничка хроника" и "Госпођица", у Норвешкој је штампан "Омер-паша Латас", у Италији "Жена на камену и друге приче", а у Румунији "Знакови поред пута".
Одломак из романа "На Дрини ћуприја" штампан је у књизи Француза жака Роасана "О способности преживљавања".
Танјуг, Б92