Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У току ове године у свим земљама региона биће одржан попис становника. То је прилика, да се коначно утврди тачан број Срба, који живе у земљама у окружењу. Попис становништва у  априлу ове године биће организован у Мађарској, Бугарској, Македонији, Црној Гори и Хрватској, где су Срби до 1991. године имали статус конститутивног народа. Уколико у БиХ попис не буде одржан до 1. септембра, планирано је да се то обави у Републици Српској у новембру. У Албанији је попис такође најављен за април, али има назнака да би могао да буде одложен.
Српски министар за дијаспору Срђан Срећковић очекује да ће свуда бити омогућено слободно изјашњавање грађана, у складу са праксом у развијеним демократским државама и по међународно прихваћеним стандардима. Сречковић је изразио очекивање да ће наши сународници у земљама региона на том попису моћи слободном вољом да се изјасне као припадници српског народа, чиме би се утврдио тачан број Срба у тим земљама, заштитио њихов национални идентитет и одређена права предвиђена законом о заштити националних мањина. Он је истакао да, према проценама Министарства за дијаспору, у региону живи око 2,1 милона Срба, што је више од четвртине становништва Србије, а највише их је у Републици Српској, око 1,1 милион, док у Хрватској и Црној Гори живи око 200.000 српских држављана.
Попис грађана у Хрватској, где су Срби до ратних догађања 90-тих година имали статус конститутивног народа, а данас из те државе  има највише расељених припадника српског народа у региону, није значајан само у статистичком смислу, рекао је председник Асоцијације удружења избеглих Срба из Хрватске Милојко Будимир. Према уставном закону у Хрватској од резултата тог пописа зависиће заступљеност припадника мањина у органима регионалне и локалне  самоуправе, равноправна употреба језика и писма као и друга права, објашњава Будимир.

Међутим, и поред великог значаја тог пописа за Србе из Хрватске ситуација је веома сложена. Пре свега, мали је број оних међу избеглим и прогнаним Србима који имају право да буду обухваћени пописом, јер дуже време не живе у Хрватској односно немају хрватска документа. Закон о попису становништва, домаћинстава и станова, који је у Хрватској донет средином прошле године, прецизира да они који последњих 12 месеци нису живели у тој држави немају право да буду обухваћени законом. Иако је тај закон донет према стандардима ЕУ, њиме се нажалост, не узима у обзир чињеница да прогнани и избегли Срби нису добровољно отишли из Хватске,  већ да су били присиљени да оду са њене територије. Дакле, према тим законским одредбама, могу да се попишу само они који су у програму стамбеног збрињавања и обнове кућа и евентуално један број оних који у Србији имају статус избеглица али са хрватским документима. Сматра се, да тај број неће бити већи од 60-70 хиљада Срба, рекао је Милојко Будимир.
У Хрватској ће попис бити одржан од 1. до 28. априла, а Загреб најављује да ће први резултати бити познати до краја јуна. Саопштено је да ће попис коштати око 20 милиона евра. Поред држава у којима је планиран попис, подаци о укупном броју припадника српског народа у региону односе се и на Словенију и Румунију. Срби су конститутивни народ у Босни и Херцеговини, а статус националне мањине имају у Мађарској, Румунији, Хрватској и Македонији. Статистика из 2003. године показује да је у Македонији званично било око 36.000 држављана Србије, а процењује се да их сада има око 50.000. Попис у Црној Гори биће обављен у првој половини априла сходно измењеном и допуњеном закону, а за те потребе из буџета ће бити издвојено око 3,5 милиона евра. Према анализи београдског економисте Горана Николића, на основу анкета могуће је предвидети да би у Црној Гори број Срба могао бити или непромењен или у благом паду у односу на попис 2003. године, када их је било 31,99 одсто, док би се број етничких Црногораца могао повећати за око шест одсто, плус минус два процента, у односу на 43,16 одсто, колико их је било на ранијем попису.
Оливера Миловановић, МРС