"Тешко је да се схвати да у секуларној држави, каква је Србија, јавне институције, каква је школа, имају своју православну славу, а да се истовремено захтева лојалност свих других грађана који нису православци", поручио је Зукорлић пред овогодишње обележавање школске славе, пре свега посвећене просветитељској улози Растка Немањића.
Само непун месец касније обележавање дана рођења Пророка Мухамеда, Муамер Зукорлић користи за недвосмислено политичку поруку  властима у Београду да имају на уму, како је рекао, „ лекције из Египта и Туниса“. "Власт у Србији увреде на рачун ислама и муслимана, исламске заједнице и њених предводника, назива слободом говора, а када муслимани у Србији подигну глас, онда се то назива говором мржње", устврдио је Зукорлић и прогнозирао да би Нови Пазар могао да ускоро личи на Каиро. Мада су социјални немири у арапским земљама за повод имали сиромаштво и ауторитарне режиме, Зуколић повлачи паралелу у оној равни која њему одговара.  Директну политичку претњу упућује властима у Србији уз оцену да се муслиманима настоји одузети традиција и да је зато поносан на, како је рекао, свој народ који то препознаје. Уз то је заборавио да је сам покушао да повреди традицију својих суседа Срба.
Јавност је уздрмана и полемиком поводом јавног  манифестног покривања неких муслиманских девојака у Новом Пазару марамом хиџабом. Пре десетак дана у дневном листу Данас, објављен је текст директорке  НВО "Урбан-Ин" из Новог Пазара Аиде Ћоровић о положају жена у Санџаку. Аида Ћоровић се у свом тексту “Марама као политика” посебно осврнула на улогу муфтије Муамера Зукорлића и његове потезе којима се потпирује иначе узаврела атмосфера у том региону. Њен текст изазвао је жестоке реакције присталица муфтије, серију напада и претњи Аиди Ћоровић, које је осудио и сам председник Борис Тадић.
“Какве су перспективе Санџака ако све ратоборнија и гласнија Исламска заједница у Србији и њен челни човек, муфтија Муамер Зукорлић, преузму и политичко кормило у овом региону, можда најбоље илуструју два наизглед спонтана, али свакако координисана догађаја”, написала је Аида Ћоровић. Наиме, на трибини коју су уприличиле студенткиње Факултета за исламске студије, а која је била посвећена одевању муслиманки, колективно и „сасвим спонтано“, покрило се неколико девојака и једна жена.
Злоупотреба религијских осећања у политичке сврхе није новост. Поставља се, међутим, питање да ли је муфтија Зукорлић, дуго година кооперативан са властима у Србији, баш пуком случајношћу истурен, како га је Аида Ћоровић назвала, као спин доктор. Политички потреси у Санџаку су се, неким чудом, поклопили са процесима на Косову и Метохији. Што се више приближавају разговори Београда и Приштине, у којима би требало дефинисати и позицију Срба у покрајини, Зукорлић гласније поставља питање позиције Бошњака у Санџаку, помињући чак и могућност интернационализације проблема. Муамер Зукорлић у игри коју је започео очито није сам, а какав ће сценарио следити видеће се веома брзо.
Анђелка Марисављевић, MPC