У Матици српској у Новом Саду вечерас је, поводом 185 година од оснивања најстарије културне институције српског народа, одржана свечана седница посвећена једном од њених добротвора Сави Поповићу Текелији, рођеном пре два и по века.
Истовремено, додељена је традиционална "Змајева награда", овога пута Слободану Ракитићу за збирку песама "Пламен и роса".
Госте је у свечаној сали Матице српске најпре поздравио њен председник академик Чедомир Попов, који је истакао да је Матица наставила просветитељску, културну и научну мисију упркос оскудним средствима, "делећи судбину читаве државе''.
"Око 87 одсто прихода долази од републике, покрајине и града Новог Сада, остатак од 13 процената зарађујемо сами продајом књига и издавањем земљишта и просторија, настојећи да одржимо континуитет у раду свих седам одељења, као и Библиотеке и Галерије Матице српске", рекао је Попов.
И у беседи генералног секретара Матице Душана Николића, посвећеној 250 година од рођења Саве Поповића Текелије, било је речи о материјалним тешкоћама са којима се та установа суочава.
"Матица функционише по моделу кошнице, коју с једне стране чине просветитељи, а са друге добротвори и финансијери, без којих она не би опстала. Држава добрим делом финансира нашу делатност, али ће Матица моћи још боље да испуни своју улогу кад јој се, на основу будућег закона о реституцији, врати њена имовина", истакао је Николић.
Генерални секретар је подсетио да је Матица основана 16. фебруара 1826. године у Пешти, у тадашњој Угарској.
"То значи да није могла да рачуна на државну потпору, већ на ктиторе као што је племић Текелије, оснивача `Текелијанума` 1838. године, у којем је Матица нашла своје уточиште све док није пресељена у Нови Сад 1864. године", рекао је Николић.
Традиционална "Змајева награда", коју је Скупштина Матице српске установила још 1953. године за најбољу књигу песама написану на српском језику, уручена је Ракитићу у другом делу свечане седнице.
Одлуку жирија за доделу награде образложио је професор доктор Михајло Пантић, о делу је говорио његов колега Славко Гордић, а на признању је, пригодним говором, захвалио лауреат.
Прослави Матице српске присуствовали су епископ бачки Иринеј, епископ јегарски Порфирије, потпредседница Скупштине Војводине Бранислава Белић, покрајински секретар за културу Милорад Ђурић, градски функционери, као и бројни научници и културни посленици.
РТРС
Ауторска права Радио Оаза 2026