Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је "коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван". Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусалимском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса. Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.
Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош. Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.
У Србији се 15. фебруар слави као сећање на 1804. годину када је у Орашцу почела борба за ослобођење од Турака, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.  На исти дан 1835. године Скупштина у Крагујевцу прогласила је први Устав Србије, познат ка Сретењски устав. Стога је Скупштина Србије 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности.
Сретење се као Дан Војске Србије обележава од 2007. године, по одлуци коју је крајем 2006. потписао председник Републике Борис Тадић.
У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
Танјуг, МРС