Српска православна црква у суботу слави Света три јерарха, празник васељенских хришћанских учитеља, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, чија су обједињена теолошка учења обележила византијску цркву 11. века и усмерила православно богословље.
Три васељенска учитеља, који су својим умом, образовањем и начином проповедања хришћанства превазишли своје савременике и које је Црква сврстала у ред светих, били су тема великих богословских спорова и расправе у народу, који су окончани 1084. године установљењем заједничког празника, у време цара Алексија Комнена. У јавним богословским расправама једни су уздизали Василија због његове чистоте и храбрости, други Григорија због недостижне висине у богословљу, а трећи Златоустог због чудесне слаткоречивости и јасноће у проповедању хришћанске вере. Њихове присталице су се називали Василијани, Григоријани и Јованити.
Према предању, спор је решен када су се светитељи јавили у сну епископу евхаирском Јовану, прво сваки засебно, а потом заједно, поручивши му да су "једно у бога", да у њима нема ништа противречно и саветујући га да им напише заједничку литургију и одреди заједнички празник.
Према канону СПЦ, овај празник спада у заповедне због значаја за свеукупно хришћанско учење и слави се увек 12. фебруара по Грегоријанском, односно 30. јануара по Јулијанском и богослужбеном календару СПЦ. У православним храмовима служе се литургије у славу светитеља који су заузели високо место у историји хришћанске цркве.