Да би се нове информације што дуже задржале у меморији најбоље би било кратко одспавати непосредно после учења, указују немачки стручњаци. Без обзира на то да ли је реч о лекцији, песми или поступку решавања математичког задатка, сан ће „запечатити“ научено.
Резултати истраживања немачких стручњака показали су да се мозак током сна много боље одупире „кварењу" свежих информација.
Научници верују да имају још доста посла, али да су на добром путу да разјасне изразито сложен процес којим се код људи похрањују и користе намерно стечене информације и подаци. Ранија истраживања показала су да се свеже информације, привремено послате у део мозга назван хипокампус, не примају одмах.
Такође, познато је да реактивација тих информација недуго после учења, има кључну улогу у њиховом трајном смештању у неокортекс, мождани „хард диск". У будном стању, брзо присећање наученог градива обично је несигуран процес. Када би се, на пример, друга песма учила напамет недуго после прве, тај поступак би врло вероватно отежао смештање прве у дубоку меморију.
Бјорн Раш са Универзитета у Либеку и његове колеге претпостављали су да се исто догађа и у сну и спровели су истраживање да би сазнали да ли су у праву.