Уравнотежена исхрана је један од основних предуслова за здрав начин живота. Подразумева више мањих оброка у току дана уз много разноврсне хране која садржи све потребне материје.
Основне препоруке за здраву исхрану
Јести разноврсну храну јер се разноврсном храном у организам уносе све хранљиве материје у потребној количини. На тај начин се организму обезбеђује довољно: витамина, минерала, влакана, беланчевина, угљених хидрата и калорија.
Контролисање телесне тежине је веома важно. Тежина треба да буде прилагођена: годинама старости, полу, физичкој грађи, висини, наслеђу и метаболизму. Гојазност постоји ако је телесна тежина већа 20% од нормалне телесне тежине.
Храна треба да садржи мало масти и мало холестерола како не би доприносила гојењу и негативно утицала на ниво лошег холестерола. Стручњаци саветују да животињске масти треба да подмирују око 30% дневних потреба за мастима, а за засићеним мастима мање од 10%. Препорука је избегавати засићене масти а прибегавати незасићеним мастима.
Јести што више воћа и поврћа зато што се на тај начин у организам уноси довољно витамина, минерала, биљних влакана и биљних масти.
Житарице су потребне организму, нарочито у интегралном облику. Житарицама се тело снабдева довољним количинама биљних влакана и сложеним угљеним хидратима. Препорука је да више од 50% дневних потреба за калоријама буде из угљених хидрата, а да 80% буду сложени угљени хидрати.