У међувремену, наиме, његов живот добио је нову црну ноту, јер, како каже, није то што је изгубио приватност: "Изгубио сам нешто пуно важније. Достојанство."
Тужно, али истинито, Дробац каже да му више није тешко да живи у стану без струје и грејања, јер: "Није то нешто од чега желим да стварам проблем." Но засметале су му ствари о којима се повела расправа неутемељена на чињеницама.
Било је оних који су тврдили да је његов отац учествовао у рату у Хрватској, међутим: "Мој отац је умро 11. септембра 1989. године. Дакле, пуно пре почетка рата. Осим ако није постао дух, он није могао да учествује у рату", упозорио је Дробац а пренео "Тпортал".
Премда му је јавни иступ донео више штете него користи, њему је ипак драго што је то учинио па је из свог стана без струје, воде и грејања поручио: "Надам се да су се они који живе у туђим домовима барем на тренутак осећали онако како се ја осећам већ двадесет година."
Ипак, СНВ и даље Мому обећава помоћ, а преко свог адвоката Бориса Милошевића поручили су да нису могли брже да делују и да ће му ускоро увести струју. И да раде студију о сличним случајевима.
"Тпортал" се нада да "случај Дробац" то више неће бити, јер као што је закључила уредница "Хрватске уживо" Маја Север: "Само се надам да нећемо опет овде седети за десет месеци и поново разговарати о Момиру Дропцу..."
Државне станове давали усташама
Хрватска још није вратила Србима отета станарска права, али годинама има разумевања за стамбене проблеме злочинаца. О томе, можда, најбоље говори случај када је Министарство одбране Хрватске доделило стан бившем усташи Дани Шарцу.
Он се почетком деведесетих вратио у Хрватску из иностранства и одмах добио државни стан површине 95 квадрата у загребачком насељу Дубрава, уз шокантно образложење "да је био учесник Хрватске домовинске војске од 1. 8. 1943. до 15. 5. 1945. године".
Наиме, Дане Шарац рођен је у Херцеговини, покрај Читлука, а још као 16-годишњак пријављује се у усташку војску. Након краха НДХ преживео је пораз на блејбуршком пољу и као заробљеник прошао такозвани Крижни пут. После одслужења десетогодишње казне затвора Шарац је побегао у Италију, па у Немачку. Онде се врло брзо повезао с најрадикалнијим емигрантима и учланио у немачку ћелију усташког Хрватског револуционарног братства (ХРБ).
Нешто касније и Удба је приметила његов "емигратски ангажман" па је наводно покушала да га убије. Покушај убојства Шарац је преживео, али му је до краја живота био везан за инвалидска колица.
Умро је у Загребу 2002. године у 76. години живота.
Вести