"Овом изложбом смо желели да покажемо свим генерацијама, посебно младима, који нису имали прилике да се упознају са његовим делима, које су вредности и значај Добровића и читавог тог српског модернизма, чији је он представник", истакла је Гвозденовићева.
Петар Добровић рођен је 1890. године у Печују. Студирао је на Ликовној академији у Будимпешти, а своја дела је  први пут је представио 1911. године у родном граду. Његове слике, у духу импресионизма изазвале су велико одушевљење публике.Године 1913. отпутовао је у Париз, где под утицајем Пола Сезана усавршава свој цртеж и форму. У “граду светлости” је стварао серију кубистичких и сезанистичких цртежа, а после тога вратио се у Печуј и окренуо се ренесансним узорима, великим мајсторима. Касније теоретски формулише тежњу ка уметности 20. века и заједно са Јобом, Бијелићем, Коњовићем и Шумановићем, такође познатим српским сликарима тог периода, постаје типичан представник треће, конструктивне деценије у српском сликарству. Учествовао је на изложби групе југословенских уметника у Паризу, 1919. године, чиме се одваја од мађарског ликовног миљеа и придружује југословенском културном простору, а 1921. године је приредио прву самосталну изложбу у Југославији. “Главни период сликарства Петра Добровића био је од 1931. до 1941. године, који карактеришу чиста боја и наглашен гест, хедонизам као животни став, а модернизам као уметничко опредељење” рекла је Жана Гвозеновић, и додала да је према речима ликовних критичара “дуго  лутао у свом сликарском изразу”. Међутим, сунце далматинских пејзажа учинило је да “дуго спутавана емоција најзад проговори својим пуним и потпуним језиком, те је он после 1926. улазио у период своје пуне зрелости. Успео је да нађе сопствени сликарски израз, аутентичан у односу на темперамент и емоције и њега је градио дуго и стрпљиво”. Излагао је у Прагу, на Бијеналу у Венецији, а био је и професор на Уметничкој академији у Београду. Био је сарадник часописа “Данас”, у редакцији Мирослава Крлеже и Милана Богдановића, а на Коларчевом универзитету је основао и водио вечерњи курс фигуративног цртежа. После бомбардовања Београда, повукао се у Грчку, где је сликао мирне, скоро импресионистичке пејзаже. Умро је у Београду 1942. године.
Милена Глувачевић, МРС
Слика - „Госпођа Олга Добровић”