Српска православна црква данас, 20. јануара, прославља Сабор Светог Јована Крститеља. Овај чудесни светитељ прославља се неколико пута годишње, што говори о његовом светом животу и делима, а данашњи празник је једна од најчешћих слава међу Србима.
Сваког дана Православна црква прославља неког светитеља, њихова имена уписана су у црквене календаре, верници их се сећају и на њиховим примерима побожног живота и сами се уче вери. Свети Јован Крститељ је био један од најнеобичнијих светитеља, он је био најближи Господу Исусу Христу а у Светом Писму се каже да је био „највећи од жене рођени“ (Мт.11,11) Шта то значи? Пре свега, само његово рођење је било необично, јер је рођен од старих родитеља, првосвештеника Захарије и старице Јелисавете дугогодишње нероткиње. Јованово рођење је најавио анђео Божији, као и Исусово и као и Господу Исусу Христу име му даје сам Бог преко свог анђела.
Његов живот у пустињи, где је јео мед и корење, где су га животиње чувале и пазиле такође упућује на будући живот који ће провести међу људима. Слушајући реч Божију, Јован поче своју проповед међу људима, говорећи им о покајању које је пут до стицања Царства Небеског. На православним иконама Свети Јован је и представљен управо са написом у руци „Покајте се, јер је близу Царство Небеско.
“Људи су, због његовог једноставног, чедног живота и мудрих, искрених речи веровали Јовану, ишли за њим и често мислили да је он сам очекивани Месија, Господ. Али је Јован одговарао да је он само „глас који виче у пустињи“ и да је онај што иде за њим такав да он није достојан ни каишеве на обући да му одреши. Зато је назван Претеча. Јован је Господа Исуса Христа крстио у реци Јордан, то је празник Богојављење које су верници СПЦ прославили јуче. Отуда му и име Крститељ.
Оскудно одевен, строго постећи, упућујући људе да живе побожно Свети Јован је пуно говорио и о моралном владању, проповедима се борио против разврата у друштву. Управо због тих његових речи је и погубљен. Један од четворице савладара Галилеје, Ирод Антипа оженио се женом свог рођеног брата Иродијадом. Јован Крститељ је јавно говорио против овог чина, подсећајући људе на Божије законе и морално понашање. Због тога га је Ирод бацио у тамницу а када је приређен његов рођендан прелепа Иродијадина ћерка Саломија је увесељавала игром цара и његове званице. Мајка је научи да као поклон тражи на тацни одсечену главу Јована Крститеља, што она и учини а цар јој испуни жељу. Тако је завршен овоземаљски живот великог Божијег угодника Светог Јована сведочећи о његовој великој љубави према Богу. Ирод и Иродијада су скончали у сиромаштву и изгнанству а Јован Крститељ је постао Божији Светитељ кога људи и данас прослављају и моле му се тражећи утеху и заштиту. О поштовању и љубави према Светом Јовану код Срба говори и то да је ово једна од најчешћих слава. Десна рука Светог Јована, којом је крстио Христа, одувек је била највећа светиња. Она се чува у манастиру Српске православне цркве у Цетињу, у Црној Гори.
Љиљана Синђелић Николић, МРС
Ауторска права Радио Оаза 2026