Управо тада збио се јединствен догађај у људској историји, док је Јован кристо Исуса Христа отворише се небеса и он угледа Духа Божијег како силази као голуб и долази до њега и зачу се глас с небеса: „Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи.“ Тако је људима откривена тајна Свете Тројице, Бога Оца, Сина и Светога Духа. Тако овај догађај када се Бог јавио људима доби назив Богојављење а на данашњи дан у свим црквама после Свете литургије освећује се вода. Ту воду верници носе кући и користе је редовно пијући по мало. Ова вода се не квари а записани су бројни случајеви да је болесне исцелила, тужне утешила и малодушне охрабрила. Но да би се то десило човек мора да верује, да се труди у испуњавању Божијих заповести, да веру преточи у свој живот. Крштењем човек улазак у хришћанство а покајањем, тим дубинским осећањем грешности и жеље за поправљањем човек свакодневно показује да његово крштење није било испразан чин већ почетак обликовања новог човека који ће у свему сличити свом Богу. Зато духовници говоре, да човек не може да не греши, да се греши мислима, речима, делима али се може покајати за лоше мисли, лоше речи и дела а затим се и трудити да то не понови. То је кратка и јасна порука хришћанског живота, које се верници посебно сећају на празнике када се светкују светитељи а особито на дан Богојављења. Овај празник има и лепе народне обичаје а један од њих је скакање у реку из које се вади богојављенски крст. Млади широм Србије су се данас, након Свете литургије и причешћа, такмичили ко ће први дохватити крст и тиме показати и своју спремност да иду за Господом мењајући свој живот, трудећи се да постану што бољи хришћани а тиме и што ближи свом Господу.
Љиљана Синђелић Николић, МРС