Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Сава Текелија - Велики српски добротвор

2011.01.03

У Историјском музеју Србије отворена је изложба "Сава Текелија - велики српски добротвор", посвећена једном од најугледнијих и најобразованијих Срба у Угарској тог времена, који је сву покретну и непокретну имовину завештао свом народу. Изложба је повод да се подсетимо Саве Текелије.
Сава Текелија је био арпадски велепоседник. Од Срба у Угарској Текелија је први добио докторат  права на Пештанском универзитету, 1786. године. У историји се памти као један од највећих српских добротвора. У месту Арад, у коме је живео, помагао је школовање сиротиње, старе и немоћне и финансирао богословску школу, Препарандију. Оснивање „Текелијанума“ у Будимпешти, где је финансирао школовање младих, надарених Срба из свих крајева у којима је био настањен наш национ, круна је његовог доброчинства. После отварања, од 1838. године добротвор је управљао „Текелијанумом“, а према опоруци, после његове смрти руковођење је преузела „Матица српска“. Она је све до 1864. деловала у Пешти и била смештена у „Текелијануму“. Када је „Матица“ преместила седиште у Нови Сад, према опоруци оснивача, старање о задужбини преузела је Српска православна црквена општина.
Крајем јуна 1907. године. почела је изградња импозантне нове зграде „Текелијанума“, с најамним стамбеним крилом. Током 114 година постојања,  у њему је више од четири стотине Срба стекло диплому на филозофском, правном, политехничком, медицинском и ликовном факултету, пештанског универзитета.

У старом здању, које је популарно названо „Пантеон“, становао је Коста Руварац (1837 – 1864), рано преминули писац и књижевни критичар, Вељко Петровић (1884 – 1967) приповедач. Од 1861. године, у „Текелијануму“ је радила „Преодница“, омладинско књижевно друштво пештанских студената. Надзорник је, између осталих, био и чувени песник Јован Јовановић Змај (1833 -1904), који је  у Пешти уређивао сатирични лист, по коме је добио и свој књижевни надимак. У „Текелијануму“ су се окупљали нараштаји српских ђака који су се школовали у Пешти и Будиму.
Више од једног века постојања „Текелијанума“, значајно је раздобље историје српске просвете и стасавања српских интелектуалаца у Угарској. „Текелијанум“ је 1952. године подржављен. Мађарске државне власти су 1996. вратиле половину зграде Будимској епархији Српске православне цркве. То је омогућило да Задужбина Саве Текелије обнови рад и да се отвори нада да ће се „Текелијанум“ вратити својој племенитој улози - да буде један од значајних културних, духовних и образовних центара српског народа. Извршно веће Војводине и Епархија будимска су, стога, сачинили план обнове и ревитализације те значајне институције културе, која би, када реконструкција буде у потпуности окончана, требало да постане центар окупљања младих из читаве Војводине и Србије, исто онако као што је то био случај током 19. и прве половине 20. века, када је био стециште младих школараца.
Током наредне године, како је планирано, ова институција примиће прве младе госте из наше земље, који ће бити добродошли, без обзира на језик, вероисповест или националност. Ђачке екскурзије, као и постдипломци, научници на докторским и специјалистичким студијама, млади уметници, сви ће бити добродошли у то здање, које је дуго времена било прави расадник културног стваралаштва свих Срба. Остаје нада да ће у њему ускоро одјекивати смех и врвети од младих, као у кошници, јер „Текелијануму“, смештеном у самом центру Будимпеште, треба шанса да поново буде центар за све оне који ће се бавити студијама, изучавањем неке од научних дисциплина, или других знања током школовања.
Душица Матицки, МРС

Ауторска права Радио Оаза 2026