Књижевница Исидора Бјелица објавила је нову књигу „Санта Марија“, 100 година после смрти великог српског песника Лазе Костића. У овом делу она открива тајне његовог спаљеног дневника и исписује узбудљиву романсирану „хронику догађаја“ о песниковој несрећној љубави према Ленки Дунђерској, љубави која је изнедрила једну од најлепших песама у српској књижевности.
"Делом „Санта Марија“, сам желела да скинем вео мистерије са љубавног живота чувеног српског песника", рекла је за наш радио Исидора Бјелица.
Кроз књигу тајни „трилера са епифанијама“, што баца потпуно ново светло на легендарну љубав најзначајнијег српског романтичара и богате и несрећне Ленке, кроз свет мртвих и живих, читаоце воде књижевни класици, од Винавера и Тесле, до Раше Ливаде, Павића и Оље Ивањицки. Књижевница то потврђује речима да је сакупљање грађе за овај роман био дуг архивски посао, у коме су јој, поред мужа, који каже "воли да копа по архивама", помогли многи пријатељи, српски интелектуалци, који су такође сумњали да у погледу те љубави, или љубавног троугла Лазе Костића, мора да постоји нека велика тајна. "У књизи "Санта Марија" до детаља сам описала како сам до ког податка дошла и како сам разоткрила велику тајну после 100 година".
Питамо Исидору да ли да сада откријемо ту тајну, а она каже да би радије да "тајна остане тајна", бар док они које то занима не прочитају роман. Ипак нам је рекла да је та љубав једна од највећих мистерија икада, не само наше књижевности, него и српске историје и да тај троугао Лаза Костић, Ленка Дунђерски, Јулијана Паланачки, није онакав какав смо мислили да јесте. Према њеним речима, Лаза Костић је, уствари, оставио једну врсту загонетке за будућност и на неки невероватан начин се, заправо, поиграо са онима који ће доћи после његове смрти.
Да подсетимо,"Санта Мариа делла Салуте" је, према многима, најлепша љубавна песма Лазе Костића, написана 1909. године. Настала је као последица несрећне љубави према Ленки Дунђерски. Наиме, када је Лаза имао педесет година, упознао је деветнаестогодишњу Ленку. Иако нису били блиски по годинама, родила се обострана љубав. Ленка је била опчињена славним песником, а он њеном младошћу и лепотом. Међутим, схватајући да је разлика у годинама сувише велика и да је таква љубав просто немогућа, Лаза одлази у манастир Крушедол, где остаје неколико година. После тога жени се богатом удовицом из Сомбора, Јулијаном Паланачки, коју кажу никад није волео. Ленка убрзо умире, а он одлази у Венецију где, између осталог, посећује цркву Госпе од Спаса (Санта Мариа делла Салуте). Управо, од тренутка Ленкине смрти и сусрета са грандиозном лепотом цркве, Лаза Костић ће у себи носити ову песму, све док није добила пуни сјај и постала опроштајна песма, једна од најлепших у српској поезији.
Занима нас да ли је, према Исидориним сазнањима, све то баш тако и да ли је та љубав заиста била фатална? "Јесте" каже нам саговорница и загонетно наглашава: "Али ко је за Лазу Костића био још фаталнији од Ленке, открива роман "Санта Марија"...
Милена Глувачевић, МРС
Ауторска права Радио Оаза 2026